Oбустављено снабдевање Немачке „Северним током 1”

Руски „Гаспром” започео је јуче редован годишњи ремонт гасовода „Северни ток 1” до 21. јула, како би „испитао техничке детаље и систем аутоматизације” дуплог, 1.224 километра дугог балтичког цевовода, који се простире између Виборга код Санкт Петерсбурга и Лубмина (код Грајфсвалда) у Немачкој, објавио је јуче швајцарски оператер тог енергетског система. У преводу: Немачка је јуче, на 10 дана, остала без снабдевања природним гасом из Русије, и то кључним цевоводом који покрива половину годишњих потреба најјаче економије Европе за тим енергентом.

У тренутку кад су односи ЕУ и Русије на веома ниском нивоу, у Берлину, али и шире у Европи, расте паника око тога да ли ће „Гаспром” након 21. јула наставити испоруке раније уговорених количина природног гаса или ће та енергетска славина остати заврнута још неодређено дуго.

За Европу 21. јул је гасни „дан ’де’ 2022. године”, процена је континенталних берза енергената. „Шта ће се догодити с европским снабдевањем природним гасом у другој половини ове године, могло би да буде важније за берзе од потеза Федералних резерви или процена о рецесији”, упозорио је јуче Џим Рид, стратешки аналитичар Дојче банке.

Вест да Канада заобилазном путем, мимо сопствених санкција Русији и упркос жестоком отпору Украјине, власнику ипак враћа са ремонта једну од „Сименсових” турбина уграђених у „Северни ток 1”, није стишала узнемиреност политичке елите ЕУ. Шеф Кремља Владимир Путин у петак је истакао да је „Гаспром” спреман да настави снабдевање тржишта ЕУ (осетно смањено од избијања афере „Турбина” 14. јуна), ако му врате његову турбину у склопу „Северног тока 1”.

Путин је јуче у телефонском разговору с лидером Белорусије Александром Лукашенком истакао да је „Русија спремна да испоштује своје обавезе и испоручи природни гас и друге енергетске ресурсе земљама западне Европе, ако их желе”, пренела је агенције Белта.

У међувремену, Европљани предвођени Бриселом пролетос су саставили фазни план како да се до краја ове године потпуно ослободе зависности од руске нафте и деривата, а од природног гаса нешто касније. Да ли би сада енергетски осиромашене земље ЕУ, без довољно обезбеђених резерви природног гаса за предстојећу зиму, биле спремне да Москви и „Гаспрому” искажу своју нову жељу за тим енергентима, остаје да се види.

Да се енергетски односи изгледа ипак још затежу, сведочи јучерашње обавештење италијанске компаније „Ени” о даљем снижавању „Гаспромових” дневних испорука природног гаса за трећину, односно на 21 милион кубних метара. Претходних дана из Сибира су на Апенинско полуострво, у јеку великих суша и несташица, стизала око 32 милиона кубних метара сибирског гаса, јер је средином јуна прилив преполовљен.

Врх политичке пирамиде ЕУ увелико је на ногама, најављујући ванредне самите о енергетском снабдевању уније (20. и 27. јула) и непрестано претећи сопственој привреди и становништву новим драконским мерама штедње енергије већ од овог лета. „Однедавно се краће туширам”, открио је ових дана Роберт Хабек, немачки вицеканцелар и министар економије. Хабек је протеклог викенда јавно признао да нема идеју хоће ли Немачка од 21. јула уопште имати на располагању руски гас. Не би ме чудило да (Руси) измисле неки нови „мали технички детаљ” па онда продуже ремонт. Суочавамо се са ситуацијом без преседана – све је могуће. Може се десити да гас 21. јула поново потече, можда и више него пре. Може бити и да од гаса не буде ништа”, проценио је Хабек у изјави за немачки државни радио.

У случају прекида испорука руског гаса у другој половини 2022. штета за немачку привреду износила би око 195 милијарди евра, стоји у истраживању Пословног удружења ВБВ у Баварској. „Уколико скроз останемо без руског гаса, резерве ће потрајати месец-два”, оцењује Клаус Милер, шеф немачке регулаторне енергетске агенције. Мораћемо да начинимо тешке друштвене изборе, већ најављује Хабек.

У међувремену, и званични Париз је скептичан у вези с тим шта ће се догодити „гасног дана ’де’”. „Треба да се спремимо за одсецање снабдевања руским гасом. Данас то је најизгледнији сценарио”, изјавио је француски министар финансија Бруно ле Мер.

Тања Вујић / Политика

БОНУС ВИДЕО: