Србија и Мађарска покушавају да смање гасну зависност од Русије
газпром(фото:РТ)
Неке од европских земаља које највише зависе од руског гаса – Србија и Мађарска – најавиле су намеру да повећају испоруке из других земаља. Тако Београд и Будимпешта диверзификују своје изворе енергије уочи геополитичких промена и сукоба у Украјини. Очекивани нови обим ће пролазити кроз Бугарску. Грчка и Бугарска су коначно завршиле гасовод за који се очекује да ће помоћи у смањењу зависности Европе од руског гаса. Њиме ће се преносити гас са острва Комотини у северној Грчкој до Старе Загоре у Бугарској и биће повезан са другим гасоводом којим се преноси азербејџански гас.
Србија преговара са Азербејџаном
Србија, која је потпуно зависна од руског гаса, планира да купи плаво гориво од Азербејџана 2023. године. Према речима српске министарке енергетике Зоране Михајловић, очекује се да ће интерконекторска веза са бугарском гаснопреносном мрежом почети да ради наредне јесени.
„Тренутно преговарамо са Азербејџаном о резервисању гасних капацитета за следећу годину, јер ће интерконектор Србија-Бугарска бити завршен следеће године у септембру“, рекла је Михајловићева на енергетској конференцији у Сарајеву прошле недеље.
Овај интерконектор је наша жила куцавица, најважнија ствар коју Србија сада чини за диверзификацију гаса“, рекла је Михајловићева. Он је додао да ће по завршетку изградње интерконектора са Бугарском Србија моћи да добија течни природни гас из Грчке.
Од 2008. године гасни и нафтни сектор Србије је у рукама руских компанија, али је Београд циљао на улазак у ЕУ, па је принуђен да подлегне притисцима Брисела, односно да своју спољну политику уведе у у складу са политиком ЕУ и увести санкције Русији. Након санкција руске нафте, нафтна компанија НИС, у којој руски Гаспром њефт и Гаспром заједно поседују контролни пакет акција, купује сирову нафту од других земаља, посебно Ирака, рекао је Михајловићева.
Гаспром је такође већински власник јединог складишта гаса у земљи.
Београд донедавно није имао намеру да нешто реагује на НИС, али је председник Србије Александар Вучић крајем прошле недеље изјавио да ће Београд можда морати да привремено „позајми” компанију од Русије због западних санкција, иако их Србија формално не подржава. Очекује се да ће се Москва супротставити таквим акцијама.
Како уверава Вучић, ако треба, држава ће преузети контролу, али ништа неће бити „крадено”. Неопходно је решити чисто практична питања – на пример, пронаћи резервне делове за рафинерију нафте. Купци ирачке нафте не желе да раде са компанијама чији је контролни пакет у власништву Русије (Србија највише увози ирачку и руску нафту).
Србија мора да увози 10% потребне струје, током зимских месеци увоз ће порасти на 20-30%, када се очекује раст цена за 15-20%. 70% електричне енергије земља производи из угља; Влада ће помоћи државној енергетској компанији ЕПС да увезе потребних 4 милиона тона угља до првог квартала следеће године.
Мађарска преговара о увозу гаса преко Бугарске и Румуније
Мађарска, која 85% зависи од руског гаса, саопштила је да је у преговорима са Румунијом да повећа капацитет гасовода који прелази њихове границе на више од 3 милијарде кубних метара годишње.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто објаснио је да би планирано проширење увозних капацитета преко Румуније побољшало сигурност снабдевања и евентуално отворило пут будућем увозу из Грчке, Турске или Азербејџана, што значи да би се користио интерконектор Грчка-Бугарска. Румунски премијер Николае Чука је почетком месеца рекао да је ова гасна веза изузетно важна за енергетску безбедност Европе и да може да се користи за снабдевање Украјине и Молдавије преко Бугарске и Румуније.
Друга опција је коришћење турске мреже за пренос гаса и ЛНГ терминала у Турској за транспорт гаса из различитих земаља. „Постигли смо напредак у преговорима о значајном проширењу капацитета интерконектора који повезује гасне мреже Румуније и Мађарске“, рекао је Сијарто на конференцији за новинаре у Букурешту са румунским колегом.
Интерконектор, кроз који гас може да тече у оба смера, способан је да транспортује 2,6 милијарди кубних метара гаса годишње у Румунију и 1,7 милијарди кубних метара гаса годишње у Мађарску. У почетку ће овај капацитет бити повећан на 2,5 милијарде кубних метара, касније – на више од 3 милијарде кубних метара. За сада нема информација о времену реализације пројекта.
Мађарска је прошле године потписала 15-годишњи уговор са Гаспромом, према којем ће добијати 3,5 милијарди кубних метара гаса годишње преко Бугарске и Србије Турским током и још милијарду гасоводом из Аустрије.
После 24. фебруара, Европска унија настоји да прво смањи, а за неколико година и потпуно обустави испоруке гаса из Русије. Избијање ратних дејстава у Украјини довело је до скока цена, а сада Гаспром отворено уцењује ЕУ и не обезбеђује количине по уговорима потписаним са низом земаља чланица.
Кирил Киршев/ИНОСМИ
Превод:Васељенска
Бонус видео
https://www.youtube.com/watch?v=jAuF6KYnxOg
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!
