Африка на страни Србије и међународног права

Последње фотографије председника Египта на тлу Србије, оне са јучерашњег испраћаја на аеродрому „Никола Тесла”, говоре да Абдел Фатах ел Сиси одлази задовољан скоро четвородневним боравком у Београду.

Задовољан је и његов дојучерашњи домаћин, председник Александар Вучић, уверен да је овом посетом Ел Сисија положен темељ за наставак сарадње две земље у бројним областима, од пољопривреде до наменске индустрије. Али у овој посети египатског председника, првој после 35 година, није реч само о конкретним пословима, трговини и новцу – ствар је у томе да се и на овај начин јачају и промовишу већ ионако добре политичке и културне везе са једном од најутицајнијих држава Африке, а посебно арапског и исламског света. То је Србији важно и због односа тог дела планете према питању јужне српске покрајине, а Египат је у том смислу карактеристичан због своје позиције „замрзнутог признања”. Тиме се практично сврстао на страну већине афричких држава које не признају косовску независност.

Приметно је било да у званичним обраћањима ни Ел Сиси ни Вучић нису говорили о Косову и Метохији, а председник Србије је и јуче бираним речима одговорио на питање новинара на брани на језеру Гружа колико ће посета председника Египта значити поводом питања нашег става према Косову међу арапским светом. Вучић је само рекао да су разговарали о свему и да је важно да имамо пријатељске односе са Египтом који је „једна од најзначајнијих арапских и афричких земаља, једна од најутицајнијих у исламском, али и земља која има огромну улогу у целом свету”.

За став Египта о косовском питању, бар јавно, задужени су изгледа други нивои власти. Председник Народне скупштине Ивица Дачић састао се у среду са Ел Сисијем и након тога саопштио да су у разговору закључили да „Египат остаје при ставу замрзнутог признања независности Косова”. Дачић, који се већ сусрео са египатским председником крајем прошле године у Каиру, пренео је Ел Сисију да Београд „високо цени” египатски став који подразумева да Каиро не гласа за чланство Приштине у међународним организацијама.

Бивши амбасадор Србије у Каиру Драган Бисенић рекао је да је Египат земља која се веома темељно држи свих одредаба међународног права. То се односи и на питање територијалне целовитости држава, па и када је реч о Србији, рекао је он за „Косово онлајн” поводом посете председника Ел Сисија. „Они не подржавају у међународним институцијама независност Косова и имају и према другим питањима која се односе на територијалну целовитост држава сасвим јасне принципе у корист поштовања територијалног интегритета држава”, навео је Бисенић и између осталог указао да је став Египта о Косову важан и за ставове других арапских земаља.

Позицију „замрзнутог признања” заузела је још једна афричка земља, Гвинеја Бисао, чиме је број држава тог континента које „активно” признају такозвану независност Косова сведен на петнаест. Тај континент има 54 државе чланице Уједињених нација, а како је Дачић славодобитно изјавио пре две и по године, при крају низа успешно издејствованих „отпризнања” – две трећине земаља Африке подржава Србију у очувању територијалне целовитости. Он је тада навео да „слободарски дух и борба за правду и правичност у међународним односима често изостају у савременом свету, али да су афричке земље препознале борбу коју Србија води за очување територијалног интегритета и суверенитета”.

Ако се узме у обзир да је Приштина, према њеном званичном сајту, отворила амбасаду само у Сенегалу, а да ниједна афричка држава нема своје дипломатско представништво на Косову, онда је упитно и то колико су заиста „активна” признања поменутих 15 афричких држава (од којих су највеће Либија, Нигер, Танзанија, Чад и Мауританија). Више од половине земаља које су повукле признање Косова такође су са Црног континента.

Објашњавајући ове чињенице, Немања Старовић, државни секретар у Министарству спољних послова Србије, истиче за „Политику” да је „однос афричких држава према једнострано проглашеној независности КиМ условљен, пре свега, поштовањем према Републици Србији и жељом да се традиционално пријатељство даље унапређује”. Осим тога, како додаје, мора се имати у виду и то да су афричке државе листом етнички веома хетерогене, а многе од њих се суочавају са мање или више опасним сепаратистичким покретима. Из тог разлога, државе афричког континента полажу много на поштовање оних постулата међународног јавног права који гарантују територијални интегритет и неповредивост граница суверених држава.

„Када, пак, говоримо о кампањи тзв. отпризнавања, која се с посебним успехом спроводи управо у Африци, може се закључити како су афричке државе на прави начин схватиле колико опасан преседан представља признање једнострано проглашене независности, те да се последице, сада већ видне на различитим деловима планете, могу отклонити једино уклањањем првобитног преседана и повратком на пређашње стање, уз пуну посвећеност процесу политичког дијалога као јединог начина за решавање статусних питања”, указује Старовић.

И Данило Бабић, из Института за међународну политику и привреду, истиче да „многе афричке земље имају проблема са сецесионизмом на својој територији и традиционално су скептичне према идеји промене граница, јер уколико би се државне границе олако мењале, у целој Африци би наступио хаос”. Коментаришући позицију већине држава Африке према косовском проблему, као и питање како то да спонзори косовске независности – и они са Запада и они из исламског света – нису имали већи утицај на њих, Бабић најпре похваљује мукотрпан рад српске дипломатије, нарочито након 2012. године, и уложен велики напор да се објасни и образложи позиција Србије. Уз то, наравно, и да се разјасни да такозвана независност Косова није наставак деколонијалне борбе, већ стварање марионетске квазидржаве која је настала као плод агресије и кршења међународног права.

„Упркос увреженом мишљењу, већина афричких земаља, ипак, има снаге да се одупре понекад врло снажним притисцима колективног Запада. Без обзира на сиромаштво, преовлађујућа већина афричких земаља је показала да има свој став и достојанство у међународним односима”, оцењује он. Како објашњава за наш лист, владајуће елите у афричким земљама и даље памте какву су подршку добиле из Београда у борби за властиту независност и након тога. А чињеницу да је Београд перципиран као искрени пријатељ афричких земаља потврдио је и египатски председник током своје посете. „Такође, не би требало занемарити ни јачање утицаја наших традиционалних пријатеља, Кине и Русије, на афричком континенту”, напомиње Бабић.

Примећује и да највише „признавача” Косова долази из региона Западне Африке који је традиционално под великим притиском бивше метрополе, и (или) под утицајем капитала из оног дела арапског света који подржава Приштину. „Са неким афричким земљама се није довољно разговарало због недостатка дипломатско-конзуларних представништава. Осим тога, поједине афричке државе ради очувања доследности, наш народ би рекао тврдоглаво, не желе да признају грешку и повуку признање такозване независности Косова”, истиче Бабић. Он је, међутим, сигуран да је број „пасивних признавача” Косова већи од оног који се помиње (Вучић је недавно саопштио да Србија у џепу има још пет повучених признања и да ће то објавити „када то буде најпаметније”) и да ће у наредном таласу „отпризнавања” сигурно бити и нека афричка држава.

На континенту будућности 14 српских амбасада

Односе Србије са афричким државама краси традиционално пријатељство, које сеже из времена борбе афричких народа за ослобођење и збацивање јарма колонијализма, а што је наша држава здушно подржавала, баш као и напоре за убрзаним економским развојем континента, подсећа Немања Старовић. Та сарадња је досегла своје врхунце у деценијама током којих је Југославија предводила Покрет несврстаних земаља, којем афричке државе листом припадају. „Иако се много тога променило у последњих 30 година, ми смо успели да одржимо своје дипломатско присуство у Африци, па тако данас Република Србија поседује 14 амбасада широм ’континента будућности’, како се Африка сасвим разложно назива, док рецимо све републике бивше Југославије имају тек четири збирно”, истиче Старовић.

Биљана Баковић/Политика

Бонус видео