Да ли је у Србији „пао мрак”

Шта су ноћна светла Србије показала? Илуструју јасну поларизацију на „осветљени” центар и „угашену” периферију.

Најинтензивнија су у високоурбаним подручјима (град Београд, Нови Сад и Ниш). Простори где се светла постепено гасе, насеља одумиру, а простори напуштају, најраспрострањенији су на периферним и руралним деловима земље и обухватају 60,4 одсто насеља Србије.

Ламентирајући над општом демографском ситуацијом у Србији, увек присутна питања су: Колико нас има? Колико брзо Србија губи становништво? Где оно одлази? Да ли је депопулација реалност за рурална подручја или изазов за целу земљу? Где је најизраженија? Овако озбиљна питања захтевају јасне и егзактне одговоре, који се базично ослањају на званичне статистичке податке.

У ишчекивању резултата новог пописа становништва, домаћинстава и станова, покренуте су различите иницијативе које би требало да допринесу расветљавању депопулације као вишедеценијског проблема, као и формирању корпуса мултидисциплинарних знања из којих се могу црпити потенцијалне мере за њено ублажавање и просторну лимитацију даљег напредовања. Иницирано је креирање научноистраживачких решења базираних на алтернативним изворима података, кроз изазов „Подацима до бољег разумевања процеса депопулације” (UNDP, UNFPA, GIZ). Једна од победничких идеја, „Даљинска детекција (де)популационих процеса”, омогућила је радиографију садашњег демографског стања и његове прецизне просторне дистрибуције на територији Србије, применом даљинске детекције.

Шта то тачно подразумева? Коришћени подаци су добијени на основу сателитских снимака ноћних светала која указују на дистрибуцију и концентрацију становништва и активности у простору. Тамо где интензитет осветљења слаби, простори постепено „одумиру” указујући на смањење концентрације становништва и активности, док простори који „исијавају” представљају полове раста и развоја.

Шта су ноћна светла Србије показала? Илуструју јасну поларизацију Србије на „осветљени” центар и „угашену” периферију. Најинтензивнија су у високоурбаним подручјима (град Београд, Нови Сад и Ниш), што је последица вишедеценијског тренда досељавања иницираног и перманентно одржаваног различитим друштвеним процесима (урбанизација, деаграризација). Висок интензитет ноћних светала уочава се и у другим градским срединама и приградским зонама у подунавском, посавском, колубарском и поморавском појасу, указујући на њихову експанзију, услед прилива становништва и дислокације економских активности.

Такође, интензивније осветљење одликује и поједине туристичке центре, транзитна подручја и индустријска насеља боље инфраструктурне опремљености (карта ). У регионалном смислу, територија АП Војводине је покривена мрежом насеља хармонизованог осветљења, док се у централној Србији и АП Косову и Метохији простори интензивног осветљења концентришу око високоурбаних центара и линијски, дуж фреквентних саобраћајница.

Супротно, простори где се светла постепено гасе, насеља одумиру, а простори напуштају, доминирају на територији Србије. Најраспрострањенији су на периферним и руралним деловима земље и обухватају 60,4 одсто насеља Србије, у којима је низак интензитет ноћног светла и слаба (до 10 одсто) до занемарљива (до пет процената) заступљеност осветљених површина. Ту се издвајају демографски угрожена насеља у југозападном делу Србије и подручју ваљевских планина, Браничеву, хомољском и старопланинском подручју, у пограничном појасу југоисточне Србије и у контактној зони са АП Косово и Метохија.

Такође, ноћна светла су омогућила идентификацију трајно напуштених или повремено коришћених објеката и указала на реално коришћење простора. Највећи број таквих објеката забележен је у традиционално депопулационим општинама (Црна Трава, Гаџин Хан, Босилеград), општинама с високим уделом становништва на раду у иностранству (Жагубица, Мајданпек, Голубац, Варварин, Житорађа, Ћићевац и др.), пограничним општинама (Љубовија, Крупањ, Владимирци, Лепосавић, Медвеђа), општинама планинског карактера (Топола, Кучево, Блаце, Брус), као и АП Косово и Метохија (Ново Брдо, Косовска Каменица, Исток и др.).

Ноћна светла су показала да у одређеном периоду током године поједина насеља на територији Србије „оживе”, исказујући виши интензитет осветљења. Таква промена регистрована је у 687 насеља Србије (15,1 одсто). Сезонска активација везује се за туристичку активност у планинским (Копаоник, Златар, Златибор, Стара планина, Гоч, Голија, Вршачке планине, Дукат) и бањским центрима, излетничку активност у природним резерватима (Увац, Пчиња, Јерма) и на језерима (Златарско, Власинско и друга), сезонске пољопривредне радове (Пештер) и транзитну функцију подручја. Иако је сезонско активирање више локалног карактера, игра важну улогу у одрживости руралних простора.

Марија Дробњаковић/Милена Панић/Политика

Бонус видео