Ако се Хрвати питају и Јасеновац је био одмаралиште: Јастребарско није био логор, већ прихватилиште

Два мјесеца од одлуке Светог архијерејског Сабора СПЦ и двије седмице од првог обиљежавања празника Свете ђеце новомученика јастребарских и сисачких, 13. јула, загребачки надбискупи предвођени Јоспом Бозанићем, негирају да је у Јастребарском и Сиску био логор за ђецу у Другом свјетском рату, већ тврде да је то било “прихватилиште” у којем су наводно лијечени и пружана им је помоћ да преживе ратна дешавања.

У веома опширном отвореном писму објављеном на сајту Загребачке надбискупије патријарху српском Порфирију, Сабор СПЦ се оптужује да је овом одлуком и обиљежавањем, како кажу, прихватио реторику и комунистичку пропаганду која је, тврде, препуна неистина и манипулација којима се наводно недужнима покушава подметнути кривица за “наводна мучења и убијања ђеце која су у хиљадама, управо љубављу и бригом хрватских католика, спасена од смрти и преживјела тешке ратне прилике”.

Свети архијерејски сабор СПЦ је, наиме, на мајском засједању прогласио за свете мученике јастребарске и сисачке, а своје мјесто у календару тада су нашли и свети мученици зворничко-тузлански, са датумом празновања 26. маја, као и свети мученици бачки – чије сјећање је 10. јануара.

Одлука Сабора донесена је на основу молбе епископа горњокарловачког Герасима, који је служио литургију 13. јула у саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Kарловцу, гђе је ове године године први пут молитвено прослављен празник Свете ђеце новомученика јастребарских и сисачких.

Отворено писмо Загребачке надбискупије долази само неколико дана након што је званични Загреб забранио одлазак предсједника Србије Александра Вучића у Јасеновац с намјером да ода пошту жртвама и својим прецима.

По принципу неких хрватских историчара и писаца који су за Јасеновац, иначе, једини у свијету који је у свом систему имао и ђечји логор, у којем су убијана српска, јеврејска и ромска ђеца, говорили да то није био логор, већ одмаралиште, тако и Загребачка надбискупија у свом данас објављеном отвореном писму за логор Јастребарско тврде да је то било “прихватилиште” у којем су наводно часне сестре лијечиле ђецу.

Загребачка надбискупија тврди да се одлука Сабора СПЦ, како наводе, “темељи на неистинитим чињеницама”, те да тако нешто, кажу, “може озбиљно да наруши међусобно разумијевање и заједничко служење истини између Загребачке црквене покрајине и челништва Српске православне цркве”.

“Дубоко жалимо за умрлом ђецом, а та се бол повећава када се њихова страдања покушавају искористити на најгрубљи начин”, пише у отвореном писму надбискупа загребачких.

Они сматрају да у погледу недовољно освијетљених тема из прошлости односа Хрвата и Срба, католика и православних треба да се, “одбаци сваки покушај преузимања и продужавања неистина промовисаних у комунизму, као и њихово прилагођавање неким садашњим идеолошким и политичким циљевима који су супротни Христовом Јеванђељу и ширењу небеског краљевства”.

Ако се, наводи се у писму надбискупа загребачких, вишесложним питањима збрињавања ђеце у “прихватилиштима у Јастребарском и Сиску приступа некритички, без утемељења на историјским чињеницама и истини, посредно се вријеђа достојанство понајприје жртава, али и оних који су понижени, због тога што су – што је посве апсурдно – чинили добра ђела”.

Загребачки надбискупи сматрају да је ријеч о клевети која, како кажу, удаљава католике од православних.

Тумачећи Молбу за канонизацију мученика јастребарских и сисачких, бискупима смета навод епископа горњокарловачког Герасима, који пише да Епархија горњокарловачка дуже вријеме ради на прикупљању података и то што износи, кажу, тврдњу са закључком да се радило “о страшним и незапамћеним мучењима недужне ђеце у логору Јастребарски који је био формиран за вријеме Другог свјетског рата”.

Смета им и што у молби епископа Герасима пише да је “логор био под управом часних сестара конгрегације Светог Винка Паулског те је тиме директна одговорност за умирање (јасно оквалификирано као усмрћивање) ђеце приписана и редовницама”.

Наводе и да се у молби епископа Герасима користи синтагма “приложена свједочанства и историјске чињенице” с тврдњом да та свједочења, према њиховом тумачењу, са аспекта вјеродостојности “немају готово никакву вриједност”, а оно што се, кажу, назива “историјским чињеницама” с њима су “заправо у дубоком нескладу”.

Примједба је бискупа и то што се у молби епикопа Герасима спомињу архивски документи и бројне научне студије знаменитих историчара које, како кажу, “наводно поткрепљују тврдњу да су та дмеца страдала ‘само зато што су православне вјере'”, а да притом кажу није наведено на које се документе и научне радове, као и историчаре то односи.

Загребачки бискупи сматрају и да су “часне сестре (у логору Јастребарско) клеветнички приказане као бешћутне и себичне”.

Посебно примјећују да је у Молби епископа Герасима на неколико мјеста споменут и надбискуп Алојзије Степинац и то, како тврде, “с тенденциозним описима и негативним призвуцима у тумацењима, као да је и он био учесник неких злођела која су, наводно, почињена у тим прихватилиштима”.

Иначе је Јастребарско у историји забиљежено као ђечји концентациони логор, који је јула 1942. организовао усташки режим Независне Државе Хрватске. Логор Јастребарско био је један од неколико ђечјих логора у Независној Држави Хрватској. Поред овог логора за ђецу постојали су и ђечји логори у Сиску и Лоборграду. Логор је основан 12. јула 1942. према одлуци поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића. У логору је према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске било заточено 3.336 ђеце, углавном поријеклом са подручја Kозаре и Kордуна. Према истом извору, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 ђеце. Према подацима Драгоја Лукића, у логору је умрло 768 ђеце

БОНУС ВИДЕО: