Од Баје Малог Книнџе па до Халида Бешлића и натраг

0

Негде у праскозорје верског рата у комунистичко-атеистичкој Југославији појавио се певач Баја. Од Шапца па до Хан Пијеска шаторе нико није пунио као он. Дијаспора га је лепила правим маркама и доларима.

Шабан (Шаулић) ће тим поводом резигнирано закључити да је рођена нова звезда која празни његове шаторе. Певао је војводи али се војвода није вратио. А Срби су га искрено призивали. На малој хан-пјесачкој општини гинуло се само тако. Паљански млади војници побијени су као што се лови крдо дивљих свиња само који километар даље од ове варошице.. Из заседе. Зверски.

Та мала општина ускоро слави светог Пантелејмона као свог заштитника. И баш на тај дан, вероватно исти људи и покрети, који су се девеедесетих веселили уз Бају, уприличили су да им данас народ увесељава Халид Бешлић.

Рођен у близини ове варошице, вероватно и сам прижељкује да још једном испуни своје жеље. Новац није у питању. Немам ништа против овог дивног певача. Жао ми је што је наша ”елита” са атрибутом ГРОЗНА! Водиш верски рат против ”назадног комунистичко – атеистичког” режима па онда на свог свеца заштитника зовеш Халида да ти пева на стадиону. Тог дана би могао да наступи било који српски певач који зна за традицију, а Халид било који други дан у години осим Видовдана, Васкрса и Божића.

Замислите само да за Курбан Бајрам елита од муслимана из Кладња позове Радишу Урошевића да их забавља на стадиону. Навео сам њега јер се тај певач није нигде ангажовао песмама и наступима попут Цеце и иних, и све су му песме праве народне.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Прочитајте још:  Дачић: Србија спремна за нове мигранте

Али пошто наше ”елите” иду трбухом за крухом (новцем и каријером) оне и не вреднују традицију већ нагон и импулс. И зато једном се веселе са Бојом, а други пут са Халидом. Вере и морала при њима никада није ни било.

Пишем ово због мајки које су у овом минулом рату изгубиле јединце, оба или сва три сина. А њих није мало. И неке су још увек живе. Пишем ово и због тога што олако мењамо осећања и заборављамо на страхоте. Ако неко мисли да је ово време грађанских друштава, онда заборавља на чињеницу да у Босни то друштво може да постоји само ако Срба и њихове традиције нема.

Поштовање, другог и другачијег, остаће вечна тајна многима.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *