Тела убијене српске деце рачунали као „комаде”

Већ данима у Републици Српској не престају реаговања и осуде писма из Загреба које су хрватски бискупи упутили српском патријарху Порфирију, у којем католички поглавари негирају постојање логора за децу у Јастребарском и Сиску, што је изазвало неверицу у Српској, али је то описано и као чин ревизионизма, утолико непримеренији јер иза њега стоје црквене власти.

Преживели логораши сведоче о бруталности логора за децу у јединој држави на свету која је у Другом светском рату имала логоре за децу – Независној држави Хрватској, које су бискупи назвали „прихватилиштима”, у којима су, наводно, часне сестре лечиле децу, извештава РТРС.

„Осуђена сам од усташе Петра Ловрина да ме он лично закоље. Имао је дуг нож, као кад се кољу јањци, забио директно у гркљан и кад изађе на ову другу страну оштрице тог дугачког ножа, онда зна да је обавио посао. Кад је мени зарио тај нож у гркљан, нит сам плакала, ништа, потпуно мирна”, сведочила је Зорка Делић Скиба, преживела логорашица из Јастребарског.

Добрила Кукољ, преживела логорашица из Јастребарског, гледала је како мајка држи дете од 10 месеци. „Хоће да га отму, она не да, он га набија на сабљу, баца иза леђа, а тамо су пси”, прича она.

Директорка Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић изјавила је да је свеска гробара Фрање Иловара, који је по наређењу часних сестара данима сахрањивао мртве малишане, један од најпотреснијих докумената о умирању деце у логору Јастребарско.

„Дечја тела била су спакована у киштре и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани поклопци. У једној киштри могло је бити и по осморо до 10 деце”, наведено је у свесци гробара Иловара, која се чува у Музеју на Мраковици.

Реагујући на писмо загребачкиx надбискупа, који негирају да је у Јастребарском и Сиску био логор за децу у Другом светском рату и тврде да је реч о „ратним прихватилиштима”, Тулековићева је навела да је чувар гробља сахрањену децу рачунао на „куне” и „комаде”, а да је рачуне својим потписом оверавала часна сестра Гауденција.

На првој страници дневника записано је да је 22. јула 1942. сахрањено 107 малишана. Онда стоји рачун и потврда: „Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за 100 комада деце покопане”.

Два месеца од одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ и две седмице од првог обележавања празника Свете деце новомученика јастребарских и сисачких, 13. јула, загребачки надбискупи предвођени Јосипом Бозанићем негирају да је у Јастребарском и Сиску био логор за децу у Другом светском рату.

Они су чак оптужили СПЦ да је овом одлуком „прихватила реторику и комунистичку пропаганду”, тврдећи да српска црква шири неистине о улози Римокатоличке цркве у Хрватској и надбискупа Алојзија Степинца у Другом светском рату и да га клевеће.

Само с подручја Козаре, у логоре је одведено око 23.800 деце до 14 година старости. Више од 10.000 деце доспело је у логор Стара Градишка, 5.650 у села Млака и Јабланац, која су служила као јасеновачке економије, 1.300 у логор Циглана, око 1.300 у логор Сајмиште, док је остатак био у разним привременим логорима на ширем логорском подручју, наводе у ЈУСП „Доња Градина”.

Младен Кременовић/Политика

Бонус видео