Газите нас браћо Северни Македонци и понижавајте још више и још јаче, јер Срби су постали луд народ

Нема тог дна које држава Србија неће дотаћи и нема тог понижења које српски народ неће истрпети, зарад апстрактне “љубави” према новоствореном северномакедонском народу и Титовој творевини Северној Македонији!

Газите нас браћо Северни Македонци и понижавајте још више и још јаче, јер Срби су постали луд народ којима уопште не смета то што сте од Старосрба створили нов регионални супербугарски идентитет са грчким именом, што сте само тамо докле је дошао српски опанак 1912. године створили идентитет “Македонаца”, што сте пре неки дан признали да сте Бугари и да вам је језик бугарски, што сте Грцима отели име “Македонија”, а што сте нашем народу насилно мењали презимена, Србе свели на 1.3% у својој колевци Вардарској Србији, што сте нам насилно мењали презимена на -ски, што сте нам отели више од 800 светиња и споменика српске националне културе и прогласили их за ваше, што сте оставили гробља српских војника који вас ослободише од Турака, Бугара и Шваба да се буквално распадају, да не помињемо крађу костију српских мученика са Зебрњака за експерименте на Медицинском факултету у Скопљу итд.

У великој лепези националног понижавања Срба, данашња прослава АСНОМ-а у српској светињи древном манастиру Прохора Пчињског, заузима посебно место.

Има ли негде народа који слави сопствено уништење и преобраћење и то свечано обележава на својој територији, у својој светињи?
Можда једино су Руси некада били толико луди допуштајући и прослављајући белоруски и украјински идентитет али и то се данас мења.
Само Срби остају усамљене будале и мазохисти који уживају када их понижавају новоизмишљени идентитети Македонаца, Црногораца, Бошњака и који хитају Хрватима на море и диве се хрватској култури усвајајући њихову гајицу на уштрб српске ћирилице, ма колико их Хрвати убијали, бацали у јаме, клали, покрштавали и протеривали итд.

Данашње понижење састојало се у томе што је на највишем државном нивоу министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић, у својству изасланика председника Србије, угостио у манастиру Светог Прохора Пчињског председника Северне Македоније Стеву Пендаровског, јер се на манастирском имању, на данашњи дан 1944. године, одржало злочиначко заседање Титовог АСНОМ-а, које се у Северној Македонији обележава као “Дан Републике”.

Уместо да издајнике свог старосрпског рода и оне који су пре неки дан званично признали да су Бугари, отевши грчко име, мотком отера из српске светиње, наш министар их свечано угошћује, док врх Цркве мудро ћути предајући наше светиње Титовим расколницима проглашавајући их аутокефалним.

Шта је АСНОМ? И шта то славе модерне потурице Северни Македонци у српском манастиру?

Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније или АСНОМ је законодавно тело комунистичке партије које је изникло из злочначког АВНОЈ-а, одржаног у Јајцу 29. новембра 1943. године. Прво заседање АСНОМ-а одржано је на данашњи дан, 2. августа 1944. године у старој воденици (објекат више не постоји) која се налазила у околини манастира Светог Прохора Пчињског, око 600м удаљености од манастирске Цркве.
На том злочиначком заседању су неизабрани делегати једне тоталитарне партије донели одлуке које су практично значиле крај Срба и српства на територији на којој су прогласили Титову СР Македонију.

На том заседању је укинут српски језик и измишљен македонски језик аутора македонизираног Србина Благоја Љамевића (Блаже Конеског), донета је одлука о насилном мењењу српских презимена са -ић на -ски, -ов, -ев итд, забрањен је повратак СПЦ у своја владичанска седишта итд.
Такође је донета одлука да се Илинден прогласи за народни и државни празник у македонској држави.

Зашто је баш Илиндан проглашен за највећи празник у Титовој Македонији и зашто је АСНОМ одржан баш на Илиндан?
Зато што су Титови Македонци умислили да се на тај дан, 1903. године, подигао некакав чувени “Илинденски устанак” догађај који је деценијама постао синоним за маштовиту борбу измишљеног македонског народа против турске окупације.
У суштини је “Илинденски устанак” био само устанак бугарских екстремиста у циљу припајања Вардарске Србије новостврореној и новоослобођеној бугарској држави.

И тако се маштовити Илинденски устанак из 1903. године узео само зато да би се потиснула и заборавила два претходна и далеко значајнија и већа устанка—Кумановски устанак из 1878. године и Брсјачка буна из 1881. године против Турака.
Разлог томе је што су и Кумановски устанак и Брсјачка буна били СРПСКИ УСТАНЦИ, у којима је српски народ Повардарја тражио уједињење у Кнежевину Србију, након одржаног Берлинског конгреса 1878. године и проширења Кнежевине Србије на четири округа: нишки, пиротски, топлички и врањски.

Видевши да они остају у Турској, Срби из скопско-кумановског краја и западног Вардара дижу устанке како би, као суседни Срби из Врања и Лесковца, ушли у Кнежевину Србију.

Жалосно је што већина и данашњих Срба и Старосрба тј. данашњих Славомакедонаца и данас сматра да је тамо неки потпуно небитни вођа тог тзв. Илинденског устанка Пито Гули (пореклом Цинцар), са све својих 20 сеоских бораца, уздрмао темеље турске империје у јужним српским областима, док се уопште ни не помињу два претходна масовна српска устанка на подручју Старе Србије, данашње Северне Македоније. Да не помињемо да се славна српска ослободилачка војска војводе Мишића, Бојовића, Степе и Путника непрестано и упорно потцењују и практично ни не помињу, иако су они бившим Старосрбима и данашњим Северним Македонцима донели слободу поразивши Турке, Бугаре и Швабе.
Зато ми увек понављамо на овој страници и покушавамо народу да отворимо очи истином, да је данашње “македонство” односно антисрпско македоманство заправо део бугарског културно-политичког наслеђа—”Унутрашња македонска револуционарна организација” (ВМРО) је бугарска организација, а Илинденски устанак је бугарски устанак, који нема неке непосредне везе са српском политиком и Србима Јужне Србије у 19. и 20. веку.

Данашње Македонство је настало по узору на оно што је Кнежевина Црна Гора значила свеукупном српству 19. века, рађајући јунаке који се беспоштедно боре за слободу свих Срба. На том узору су Бугари од данашње Македоније и “Македонаца” желели да створе своју “Црну Гору”, као земљу бугарских дивјунака чији ће бугарски “македонски дух” да даје пуну снагу, карактер и афирмацију новоствореном бугарском идентитету у великом бугарском националном полету.

Е то наша држава данас прославља у српском манастиру. Сопствено уништење и сопствени крај на територији своје колевке Варадрске Србије!
Има ли негде већег лудила од тог?

БОНУС ВИДЕО: