Јасеновац је међу кључним појмовима наставе историје

Идеја да ђаци из Србије и Републике Српске предмете од националног значаја, попут историје, уче по заједничким програмима и из заједничких уџбеника, мораће, по свему судећи, да сачека наредну школску годину.

Међутим, просветне власти Србије наводе да су свој део посла у великој мери већ обавиле. Како објашњавају у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, по налогу првог потпредседника Владе Србије и министра просвете, науке и технолошког развоја Бранка Ружића, током прошле године формирана je Радна група која je радилa на неопходним изменама и допунама Закона о уџбеницима како би се направио основ за увођење уџбеника од посебног националног интереса за основну и средњу школу.

„Нацрт измена и допуна Закона о уџбеницима припремљен је у мају 2021. године и након тога послат кабинету председника Републике Србије, будући да је реч о иницијативи председника, ради консултација на вишем нивоу”, наводи се у појашњењима Министарства просвете послатим „Политици”.

Нацрт закона упућен је и кабинету председнице владе. Како даље додају у ресорном министарству, у међувремену је остварена сарадња с колегама из Републике Српске како би се припремили уџбеници од националног интереса с истоветним садржајем.

„Такође, организоване су и обуке за наставнике који ће ученицима предавати националне предмете. Иначе, планови и програми у настави у надлежности су Завода за унапређивање образовања и васпитања, док је поступак оцене квалитета уџбеника уређен законом. Како би био одобрен, рукопис уџбеника мора бити у складу са прописаним Стандардима квалитета уџбеника, што подразумева и његову усклађеност с програмом предмета”, кажу у Министарству просвете.

Из Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), напомињу да измене Закона о уџбеницима нису у њиховој надлежности. Али наставни планови и програми, као и одобравање уџбеника, јесте, али они који се тичу заједничке наставе из националних предмета морају прво да сачекају усвајање неопходних измена закона да би били разматрани и одобрени. Из ЗУОВ-а, међутим, истичу да нису тачне тврдње које су се могле чути ових дана у јавности, да ђаци о злочинима у НДХ, Јасеновцу као највећем стратишту Срба, уче један школски час и да је ова комплексна и страшна тема обрађена на пола странице уџбеника из историје. Ученици, наиме, од прошле школске године имају нови наставни план и програм из историје и уџбенике који те измене прате.

„Период Другог светског рата изучава се у осмом разреду основне школе, трећем или четвртом разреду гимназије и одговарајућим разредима стручних школа. У програмима наставе и учења предмета историја, у садржајима и исходима се, поред осталог, експлицитно помиње геноцид над српским народом, као и квислиншка творевина и њен поглавник који су за тај злочин одговорни. Наводи се и име Диане Будисављевић, због њене улоге у спасавању хиљада српске деце од сигурне смрти у усташким логорима. У новом програму историје за 8. разред, који се примењује од школске 2021/2022. године, на пример, Јасеновац је, уз Аушвиц, увршћен у кључне појмове садржаја програма”, напомињу у ЗУОВ-у.

Додају и да су на основу овог програма припремљени рукописи уџбеника у којима је одговарајући простор посвећен страдању Срба у НДХ.

„Ниједан од одобрених уџбеника не би ни добио позитивну оцену да није био усклађен с програмом, што је подразумевало и то да доприноси остваривању прописаних исхода и да су сви кључни појмови садржаја, међу којима је и логор у Јасеновцу, обрађени на оптималан начин. За остваривање исхода прописаних програмом, као и за обраду кључних појмова садржаја, какви су геноцид, Холокауст, Аушвиц, Јасеновац, потребно је више времена и више различитих активности, тако да је бесмислена тврдња да се о страдању Срба у НДХ учи само један школски час”, истичу из ЗУОВ-а.

Кабинет премијерке: закон је у завршној фази

Нацрт измена и допуна Закона о уџбеницима, који нам је послало Министарство просвете, у финалној је фази, кажу за „Политику” у кабинету председнице владе Ане Брнабић. Додају да га дорађују, између осталих, сарадници из њеног кабинета, као и други чланови владе. Из премијеркиног кабинета речено нам је да ће овај закон бити један од приоритета за усвајање у мандату наредне владе, а имајући у виду колико је важан, чим буде усаглашен о њему ће бити информисан и председник републике.

Драгана Јокић Стаменковић/Политика

Бонус видео