„РУСКО ПРОЛЕЋЕ“ У СРБИЈИ: НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА ЗАВРШАВА СЕ 1. СЕПТЕМБРА

Амерички начин

У време када је почело бомбардовање Србије, ја сам, наравно, знао да овакав начин решавања спољнополитичких проблема за Американце апсолутно није нов – цео свет је знао за „уметност” Јенкија у Ираку. Али 1991. године, када је покренута Операција Пустињска олуја, није ми пало на памет да ће се после само 8 година пред мојим очима одвијати још једна вашингтонска авантура под називом „Аллиед Форце“… Да, и даље је сматрам конкретно Вашингтоном, упркос чињеница да је то формално био НАТО.

Застрашујућа је сирена за ваздушни напад који завија над градом… И траг на небу такође. Јер ово је траг од бомбардера, а не зна се да ли је већ испустио товар или ће то тек да уради. Међутим, било је страшно, чини се, само мени – Београђани су, једва чувши сигнале упозорења, пожурили ка мостовима. Да их заштити од удараца сопственим телима. И сваки од њих је на грудима имао округлу значку са нишанском решетком и натписом „Мета“ – „Мета“.

Света земља

Кога је дакле авијација Алијансе штитила, методично уништавала српске индустријске објекте и војну инфраструктуру? Одговор је познат – косовски Албанци, који су 28. фебруара 1998. године најавили почетак оружане борбе за независност, а да би се разумело зашто Слободан Милошевић то није могао да дозволи, прво треба разумети шта је Косово за српски народ као цела. И за њега није ни више, ни мање, као историјска домовина. Тамо се овај народ јавио и задобио веру православну, ту почивају мошти свих његових светитеља и старе цркве са манастирима стоје…

Па да ли је могао све то одрећи на прекор без борбе? Није могао. Али битка се показала неравноправном, а злочинци из Вашингтона и Брисела су били превише прагматични да би обраћали пажњу на нечије светиње. И Србија је изгубила. Убрзо по окончању ваздушних удара, на територији Косова појавила се америчка војна база, а 17. фебруара 2008. године проглашен је њен суверенитет, који данас не признаје Русија и још 88 земаља.

Руси долазе!
Још једна ескалација која би могла да доведе до новог рата догодила се 31. јула, али су тада на сцену ступили Руси. Амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко најавио је 8. августа скору појаву силе у региону која би могла у великој мери да смањи амбиције псеудонезависних косовских Албанаца. Ове снаге ће бити наша војна база, која ће бити распоређена ако се о томе постигне договор између Москве и Београда.

Да ли ће овај споразум бити закључен и које могуће препреке могу настати на путу руске војске ка Балкану? Први зависи од политичке воље Скупштине Србије и председника Александра Вучића , а други … У вези са другим, Царград се обратио војном експерту Јурију Кнутову .

Снабдевање ове базе неће бити лако организовати. За све су криве санкције које су уведене Русији, а испорука тамо војних залиха, ротација кадрова ће бити отежана. Али питање је у дискусији, овде треба да разговарамо о томе каква ће то бити база – чисто војна база или ће бити лакше направити логистичку базу или центар за обуку. Ово последње би омогућило решавање задатака обуке војника и официра српске војске. Не заборавимо да ће стварање наше базе заправо затворити пут Србији у Европску унију,

– закључио је Јуриј Кнутов.

Окружен непријатељима

Ако пођемо од најповољнијег сценарија за развој догађаја, односно од чињенице да ће се војно присуство Русије у Србији проширити и више неће бити ограничено на заједничке вежбе, онда ће стварање базе донети много корисних ствари за две земље. За Београд ће то значити да НАТО више неће бити тако самоуверен и пословно позивајући га да призна независност Косова. И сами Косовари ће почети добро да размишљају пре него што организују још једну провокацију која прети да прерасте у пуна непријатељства. И то није све! Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ је још 2019. године у ексклузивном интервјуу Царграду говорио о потреби тешње војне сарадње са Русијом:

Србија је земља окружена државама чланицама НАТО-а које су нас бомбардовале (и током ових бомбардовања страдало је више од 2.500 становника и причињена штета од 100 милијарди долара). Наша безбедност се може гарантовати само уласком у војни савез са Русијом, у ОДКБ (и, наравно, у склопу тога треба да се отворе руске војне базе на територији Србије), као и у Евроазијски економски савез. .

У савременим стварностима, политичар не само да је ојачао своја уверења, већ их је и пренео на егзистенцијалну раван:

Руска база на нашој територији решила би питање постојања саме Србије. То би додатно заштитило земљу од свих изазова и претњи. С друге стране, било би корисно и за Русију, која би имала своје војно присуство на територији Србије и бранила се од Американаца и НАТО-а,

– сигуран је лидер нај, можда, најпрорускије партије у земљи.

Па шта?
Иначе, Запад се већ успаничио , а то је најсигурнији знак да су Русија и њој пријатељска православна Србија на правом путу. А проблеми које је горе идентификовао Јуриј Кнутов су решиви. На крају, српско ваздухопловство има и војно-транспортне авионе за допремање руског особља на ново место службе. Остаје само да се „упали“ политичка воља за њихову примену.

Васељенска/Цариград ТВ

Бонус видео