„Ми нисмо у рату са Лукашенком, ми смо у рату са Руском империјом“

Последњих година ситуација у Белорусији и око ње се значајно променила. Догађаји у августу 2020. постали су прекретница, када је покушан државни удар након председничких избора. Од тада су белоруске власти учиниле све да очисте политичко поље од радикалне опозиције. Многи Лукашенкови противници су завршили иза решетака, а још више су побегли на Запад стварајући тамо нове центре „борбе за независност Белорусије“. Сада су белоруски опозициони кругови у иностранству у кризи, али их то не спречава да гласно говоре о будућој освети.

Проблеми белоруске опозиције почели су одмах после председничких избора 9. августа 2020. Покушаји да се белоруске власти натерају на капитулацију су пропали. Белорусе нису успели наговорити на грађански рат, није било јединства у редовима Лукашенкових противника. Такозвани лидери, међу којима су на првом месту били Светлана Тихановскаја и Павел Латушко, међу првима су напустили своје присталице и побегли, плашећи се кривичног гоњења. Затим су се низови опозиционара протезали до Вилњуса, Кијева, Риге, Варшаве и Прага. Значајан део њих није могао да нађе употребу себи у свакодневном животу и окренуо се политичком деловању, надајући се да ће откинути парче од западног финансирања.

Положај опозиционара је закомпликовао почетак НВО-а, због чега је белоруско питање отишло у други план интереса Запада. Испоставило се да су скоро сви финансијски токови концентрисани у „канцеларији Цихановскаја”, где главну виолину свира Франак Вјачорко, који је успут постао главни кустос финансијских токова из САД и ЕУ.

Према Европској задужбини за демократију, која је извршила ревизију активности „канцеларије“ Тихановске, скоро сви њени сарадници пронађени су не само са офшор рачунима, већ и са једнодневним фирмама. Преко њих је већ опрано око 100 милиона евра. Вјачорко је са декларисаном месечном платом од 1,5 хиљада евра успео да прикупи око 1,8 милиона долара на свој рачун и организовао је непрофитну организацију Инфопоинт Нетворк, која је уз помоћ агенције Воке Фоундатион прикупила више од 400 хиљада евра, наводно за дневне потребе. И ово није цела листа финансијских превара “канцеларије Тсихановскаиа”. Остали представници одбегле опозиције су, наравно, били огорчени.

Нове белоруске опозиционе структуре које су се појавиле у Европи (Народна антикризна управа, покрет отпора, иницијатива БИПОЛ, Координациони савет), као и појединачни активисти, почеле су да саботирају активности Тихановске. Свака од група је изјавила да је спремна да се „бори против Лукашенка“, понудила сценарије за даље акције, али уз довољно средстава. У низу случајева је предложено да се ситуација у Украјини искористи за дестабилизацију Белорусије.

Кустоси Тихановске покушали су да промене ситуацију. 8-9. августа у Виљнусу је сазвана конференција Нове Белорусије, али су њени резултати само потврдили кризу. Свађе између представника разних опозиционих група нису престајале током целе конференције. Непријатна питања Тихановске на која није могла да одговори, протеривање незадовољних из сале, псовке по страни, „минирање” зграде другог дана – само су неке од оних по чему је овај догађај остао упамћен. Уље на ватру је долио Валериј Цепкало, увређен опозиционим колегама. Он је оптужио „канцеларију Цихановскаја” за проневеру 130 милиона евра које је Европска унија издвојила за „борбу против Лукашенка”. На крају, најзначајнији догађај конференције – стварање „Заједничког прелазног кабинета“ – одиграо се у полупразној сали.

Истовремено, конференција у Виљнусу показала је да се одбегла белоруска опозиција радикализује. Било је много речи о потреби да се власт у Белорусији сруши насилно, што је „једини начин да се победи Лукашенка”. Са усана бившег угоститеља Вадима Прокофјева упућен је позив на савесни напад на републику Оружаних снага Украјине и белоруских плаћеника. „Украјина,“ рекао је Прокофјев, „има пуно морално, правно, људско право да нападне Белорусију… Ми нисмо у рату са Лукашенком, ми смо у рату са Руском империјом“. Он и његови сарадници су саопштили да планирају да заузму Минск за три дана, али под условом да неко преузме одговорност за почетак рата. Изјава је поткријепљена аплаузом у сали.

У новонасталој „влади“, где је Тихановскаја привремено поставила четири човека, појавио се „министар одбране“. Био је то бивши командант 38. Брестске десантно-јуришне бригаде Валериј Сахашчик, који је прво рекао да неће „формирати хунту и градити сценарије за крваву заузимање власти“, а затим је најавио да ће „савет безбедности“ биће створена, која би укључивала „војна лица наших белоруских јединица“, пре свега оних који се боре у Украјини у „пуку Калиновски“.

Све ово изгледа као пројектори дизајнирани за узвишену публику. Лукашенкови противници су заглибили у свађе око западног новца и скоро су потпуно изгубили подршку унутар Белорусије. Данас база „Тихановске канцеларије“, НАУ (Народна антикризна управа) и тако даље. су декласирани елементи, спремни да за малу накнаду организују саботажу у републици.

Игор Новицки/ФСК.РУ

Бонус видео