Јуриш на Одесу

Дмитриј Медведев је, уживајући у распојасаној верзији себе, представио закон о Специјалној војној операцији (СВО). Незграпно је потврдио да постоји сценарио „један и по“: или да се иде до краја, или војни удар у Украјини праћен признањем неизбежног. Нема треће опције.

Толико жестоко може да буде: руководство у Москви врло јасно наглашава, унутрашњој и међународној публици, да се нови договор састоји у спором кувању кијевских бандита у огромном казану, док не искристалише његов досадашњи статус финансијске црне рупе колективног Запада. Док не дођемо до тачке кључања – која ће бити револуција или пуч.

Ако успоставимо паралеле, господари посредничког  рата ће наставити са сопственом стратегијом, а то је да пљачкају напаћену, застрашену Европу, а затим да је кинђуре као напирлитану колонију да би била без милости експлоатисана аd nauseam од стране империјалне олигархије.

Одбегли воз

Европа је сада одбегли воз који хукти великом брзином – ако  се изузму обавезне вредности холивудске продукције. Под претпоставком да се не стрмоглави са колосека – што је потенцијално опасан сценарио – можда ће на крају стићи на железничку станицу коју зову Агенда 2030, Велики наратив или која већ НАТО/Давос банкнота тренутно буде у оптицају

Судећи према актуелној ситуацији, невероватно је да је „маргинална“ руска економија без грашке проливеног зноја „докрајчила изобиље“ најбогатијег региона на планети.

Москва чак и не узима у обзир идеју преговора са Бриселом јер са Бриселом нема о чему да се преговара – имајући у виду да ће еврократе бити најурене од стране својих зомбираних електората када се тешке друштвено-економске последице „краја изобиља“ претворе у сцене сељака са вилама који патролирају континентом.

Можда је то све бескрајно далеко, али неизбежно ће се просечном Италијану, Немцу или Французу упалити лампице када схвате да им њихови национални „лидери“ – ништарије и еврократе које нико никада није бирао – крче пут ка немаштини.

Има да будеш сиромашан. И има да то волиш. Зато што сви подржавамо слободу украјинских неонациста. То доводи концепт „мултикултуралне Европе“ на потпуно нови ниво.

Европа увек може да реконструише нови Рајх (срушен уз велику помпу 1945), меки Рајх (основан на крају Другог светског рата); или да раскине са својим  неуспесима из прошлости, отпева песму „Ја сам слободан “ – и повеже се са Евроазијом. Не бих се баш кладио на ово последње.

Вратити тауријске земље

Специјална војна операција ће можда доживети радикалне  промене – нешто од чега ће беспрекорни мештани америчког институтистана и њихови евро вазали изгубити разум.

Председник Путин и министар одбране Сергеј Шојгу све време дају озбиљне наговештаје да је ескалација скале бола једино решење – имајући у виду све већи број доказа о тероризму унутар руске територије; подло убиство Дарје Дугине; непрестано гранатирање цивила у пограничним областима; нападе на Крим; употребу хемијског оружја; и гранатирање електране Запорожје, што повећава ризик од нуклеарне катастрофе.

Прошлог уторка, дан пре завршетка  шест месеци Специјалне војне операције, стални представник Крима у Кремљу, Георгиј Мурадов је био на ивици да то каже дословце.

Он је нагласио неопходност да се „реинтегрише сва тауријска земља“ – Крим, Северно Црно море и Азовско море – у један ентитет већ „у наредних неколико месеци“. Он је тај процес дефинисао као „објективан и захтеван од стране становништва тих региона“.

Мурадов је додао: „Узевши у обзир не само нападе на Крим, већ и континуирано гранатирање нуклеарне електране Запорожје, бране резервоара Каховка, цивилних објеката на територији Русије, ДНР и ЛНР, постоје сви предуслови да се акције режима поклоника Степана Бандере оквалификују као терористичке“.

Закључак се сам намеће: „Политичко питање промене формата специјалне војне операције“ ставља се на дневни ред. Упркос свему, Вашингтон и Брисел су „већ припремили нове провокације савеза НАТО-Бандера против Крима“.

Шта подразумева „рестаурација таурске земље“? Не само обрисе Новорусије, већ став да неће бити безбедности за Крим – а тиме ни за Русију – у Црном мору уколико Одеса поново не постане руска. И то ће, поврх свега, решити дилему Придњестровља.

Додајте на то и Харков – врхунски индустријски центар Ширег Донбаса. И наравно Дњепропетровск. Све су то циљеви специјалне војне операције, при чему ће све ово касније бити заштићено тампон зонама у областима Чернихов и Суми.

Тек тада би „задаци“ – како их Шојгу зове – Специјалне војне операције били проглашени завршеним. Потребан временски период би могао бити осам до десет месеци – након затишја због Опште зиме.

Како се наставља Специјална војна операција на турбо погон, подразумева се да ће Царство хаоса, лажи и пљачке наставити да подржава и наоружава кијевску хунту. То ће се одвијати све док се не  поврати Одеса. Једино је питање која банда ће остати у Кијеву позирајући као владајућа странка и радећи специјална издања за Vogue док испуњава налоге империјалних диктата.

Такође се подразумева да ће ЦИА и МИ6 стално дорађивати контуре великог герилског рата против Русије на више фронтова – са терористичким нападима и свакојаким провокацијама.

Ипак, у широј слици руска војна победа у Донбасу је неизбежна, а потом и у „свим таурским земљама“, што ће погодити колективни Запад као астероид. Геополитичко понижење ће бити неподношљиво; да и не говоримо о геоекономском понижењу за вазалску Европу

Како евроазијска интеграција буде јачала, руска дипломатија ће учврстити нову нормалу. Никада не заборавите да Москва није имала проблема да нормализује односе, на пример, са Кином, Ираном, Катаром, Саудијском Арабијом, Пакистаном и Израелом. Сви ти актери су, на различите начине, директно допринели паду СССР-а. Сада – са једним изузетком – сви су фокусирани на ‘Зору евроазијског века’.

Превод Нови Стандард

Извор Strategic Culture Foundation / Пепе Ескобар

БОНУС ВИДЕО: