Борбени пут српског национализма

Српски народ се налази у тешким условима борбе за опстанак, он води рат и на унутрашњем и на спољашњем плану. То је крвава и сурова борба кроз коју српски народ пролази од својих почетака. Увек сам, без помоћи и подршке, без пријатеља и савезника, српски народ има само нас српске националисте који су последња препрека глобализацији, либерализму, капитализму и осталим пошастима модерног времена. Наш пут и наш циљ је ослобођење и препород народа и отаџбине, скидање окова у којима нас држе слуге атлантистичке олигархије.

Пут српског национализма је борбени сноп, супростављен капиталистичко – либералној демократији. Срби немају државу, она не постоји, претворена је у нешто што се зове Окупациона зона Србија. Отаџбина је нешто друго, она живи у нашим срцима и све док је и један од нас жив Отаџбина неће умрети. Непријатељ зато на све начине гледа да убије Отаџбину па је тако пореди са државом тврдећи да је то једно те исто, па тако оправдани гнев народа покушава усмерити на погрешну страну. Само са тим пламеном идеала отаџбине српски народ ће извојевати слободу и створити државу по својој мери а не по мери својих непријатеља.

Српски националисти сада се могу ослонити само на Бога и своје саборце, рат који водимо је одсудна борба за спасење наше нације и само од нас зависи какав ће исход бити на крају. Српски националиста никада неће правити компромис са либералима, капиталистима и осталим непријатељима и издајницима, већ ће увек стајати уз свој народ. Борба са заклетим непријатељима нације, није борба за интересе тренутног владајућег режима, већ је то борба за Бога, за идеју српског царства, за уједињену Србију. Владајућа клика не жели нашу победу, јер знају да плодове наше борбе и победе нећемо делити са њима, већ ћемо им дати по заслугама њиховим. Очигледно је да садашња власт, као ни претходне, није способна да реши српске проблеме, она је ту само ради властитих интереса. Будућност српског народа мора бити у рукама оних који ће у сваком тренутку бити спремни да за њега дају све, па и властити живот. Без размишљања, без суза, без двоумљења!

Наш циљ је уједињење српских земаља, духовно и крвно уједињење Народа и Отаџбине, оживљавање традиционалних вредности на основама српског православља, српског национализма, снажне породице и народног заједништва. Наш поклич је Бог, Вођа и Нација. Бог – зато што на његовим законима почива исправна државност, његов је поредак вечан и непромењив. Нација – она је та мистична веза народа и отаџбине, крви и земље, политичка и идеолошка повезница која даје потпуни смисао једном народу. Вођа (Цар, Краљ) – изабраник Божији, спроводилац његове воље на земљи и његов слуга, којег је Бог поставио да влада у његово име као мудри домаћин и отац нације.
Српска национална идеја је последња одбрана православне вере и идеје српског царства, наследнице немањићке империјалне идеје. Србија је сада дужна да испуни своју мисију, да буде центар словенске и европске културне и духовне обнове, као последња испостава соларне традиције против хтонског антицарства и антихриста, што неће бити могуће све докле њом буду владали безкичмењаци. Цела национална идеја и традиција Србије происходи из задружног друштва на чијем челу је домаћин, отац самодржац. Нација је основа велике и јаке државе, српски народ је био државотворан све до несрећне 1918 године када је створена СХС која касније прераста у Краљевину Југославију након чијег слома се ствара комунистичка Југославија. Стварањем Југославије српска нација престаје да буде  водећа у својој Отаџбини, отуда и потичу сви проблеми српског народа, његова територијална раздробљеност, духовна и физичка пропаст. Тек када вратимо Србију Србима, можемо обновити државу, у њен центар поставити нацију, народни интерес против интереса међународних центара моћи.

Уједињење српских земаља је света дужност српског националисте којег надахњују подвизи предака и води га рига за будућа покољења којима не може оставити нерешена питања. Након распада Југославије остала су нерешена питања српских земаља на западу пошто је Србија ограничена само на авнојевску Србију, а велики западни “антикомунисти” су признали све границе које су комунисти одока исцртали не обраћајући пажњу на српске интересе. Српски народ као једини државотворан народ на Балкану и као народ који сеже дубоко у антику има пуно право да обједини све територије на којима живе Срби. Ту не мислим само на територије вештачких држава насталих из распада СФРЈ, већ и на јужне и источне српске територије. Уједињење подразумева укидање свих тих измишљених држава и нација од пре једва сто година и енергично сузбијање сваке врсте сепаратизма. То подразумева стварање једне државе српског народа где ће капитализам, либерализам, екуменизам и демократија бити посматрани као зараза која поробљава и израбљује народ и као такви морају бити гоњени без милости и уништавани на сваком кораку.

Један од предуслова духовне и националне обнове је чистка СПЦ од екуменистичких кадрова и САНУ од метузалема који не раде ништа сем што умачу кекс у чај. Црква као један од стубова народне заједнице не сме радити против интереса тог истог народа већ они морају дисати као једно. Црква и Држава су две главе оног орла којим се толико дичимо, а ког су нам перфидно заменили папагајем. Народ је симболисан кроз орла из ког произилазе Црква и Држава које увек морају бити једно са народом. Ако раде против народа онда су му непријатељи и са њима као таквима се треба обрачунати.

Укратко, улога српског националисте је да стално и свугде бдије над судбином свога народа, да никада не спава и да је увек спреман на борбу и пером и мачем, како када затреба. Он мора бити јак умом и телом, да би могао да изврши задатке које је пред њега поставила историја. На крају, за идеале не гину будале, за идеале гину најбољи.

Иван Милић/Васељенска

Бонус видео