Мирослав Пушоња: Скупштина и мишљење

Јуче сам седео у друштву једног шумара. У малим местима, где држава не дозвољава сечу дрва за огрев због ”бриге и заштите шумског фонда”, шумари добијају на цени. Ваља се грејати. Стижу хладни дани. А кад не може легално, огрев ће се прибавити илегално (крађом). Шта да се ради. Тако ради систем. Да не беше ”дубоке политике” коју проповеда шумар ово небих ни написао. Али он ”зна” како ће се завршити рат у Украјини, и да ”свет” неће дозволити нови рат на ”Балкану”. Сви су му повлађивали. Знате и зашто! И ето због тога пишем овај прилог како би укачили како се ради и у оној најсвеобухватнијој ”шуми”, и како функционише забран да се о њу окористимо. Сем илегално (лоповски). Шта да се ради?

Када се сретнемо са људима који на ваш став, из така, одмах ударају контру, кажемо да другачије мисле. Право питање је, да ли они уопште мисле. Није у нашем народу тек тако урезана она мудрост: ”Испеци, па реци!”Дакле, хлеб се дуго припрема, а још дуже пече. Брза храна је стигла преко ”баре” као и нова врста поноса и неодрицања од греха. За људе који брзо контрирају, обично кажу – чини то из љубоморе или чини то из зависти. Ово прво је ретко када у оптицају. Мржња је пресудна. Мржња политичког противника и брачног партнера.

Љубомора подразумева постојање љубави, каже Зоран Миливојевић и наставља: ” Прво неко мора волети, а тек затим се плашити да ће му ту љубав неко „украсти”. Завист искључује љубав тако да је нема у односима љубави, па ни у искреним пријатељским односима. Док је за љубомору потребно троје, где је трећи стварни или умишљени ривал, за осећање зависти је потребно двоје”. Додао бих и такмичарски дух. Да не знам за седницу скупштине и да не гледам њене посланике, никада не бих поредио моју и њихову памет. А када почнете поредити, онда настају проблеми. Субјективно цените да би ви урадили многе ствари боље. Можда! Ко то зна? У том случају буде вам жао што нисте у прилици да решите проблем који заиста постоји.

Међутим, чешћи је случај када ви опазите вредност код другог коју бисте радо видели у себи. Тесла као парадигма вредности.
Миливојевић добро примећује и бележи: ”Када особа која се упоређује са другим види да други има неку особину или вредност коју она цени, она тада не види да је други добар, већ види да је други бољи од ње. А то је води ка сазнању да је она у истој оној мери у којој је он бољи од ње гора од њега. На тај начин свест о туђем успеху постаје свест о сопственом неуспеху, рађајући непријатно и болно осећање зависти.” Како се особа која завиди сматра мање вредном или нижом, а другог вишим, непријатност зависти је могуће смањити ако се смањи та претпостављена вертикална разлика. То је могуће на два начина: или ће особа обезвредити или уништити оно што другом даје предност или ће се потрудити да и она развије или стекне исту такву или још већу вредност. Први начин је много лакши и бржи, па га многи бирају понашајући се по систему „да суседу цркне крава”. А када то чини много људи, то постаје ствар групног менталитета.
….. ……

Када у друштву превлада динамика деструктивне зависти, тада постаје опасно бити успешан, истицати се и бити бољи од других. Како нема успешног друштва без успешних појединаца, агресивно непријатељство „браће и сестара” је велика препрека општем бољитку. Излаз је да престанемо да се поредимо са другима и да схватимо да нам туђи успех не одузима вредност.”, закључује Миливојевић.

И тако деструктивна завис фабрикује мржњу, а она разарање. Ако погледате скупштински рад, ви видите да ту не царује разборитост и фокусираност на тему већ деструктивна завист. Изливи мржње и негирања свега што је везано за другог и другачијег.

Википедија бележи: ”У психологији, Сигмунд Фројд је дефинисао мржњу као стање ега које жели да уништи извор своје несрећности. У нешто модернијем становишту, у књизи Penguin Dictionary of Psychology (психолошки рјечник) мржња се описује као „дубоко, трајно, јако осећање које изражава анимозитет, љутњу и непријатељство према особи, групи или предмету“. Пошто се сматра да је мржња дуготрајно осећање, многи психолози сматрају да је то више трајни став особе него (привремено) емоционално стање.

Може бити усмерена према:

раси
националној или етничкој припадности
вероисповести
језику
полу
сексуалној оријентацији
политичком и другом мишљењу и уверењу
друштвеном пореклу
другој личности;”.

Где је проблем са Србима? За разлику од других, они углавном мржњу усмеравају према политичким неистомишљеницима и ближњима па тек према нечему другом. Код народа који су живели са нама, вектор мржње усмераван је превасходно према народу препознатом кроз православну вероисповест. Интересантно је да народ као социолошка категорија не може мрзети али га можеш као биолошко биће мрзети. То је парадокс и феномен. Народ нема рецептор глади, нити мржње, а ти га мрзиш и изгладњујеш! Ови последњи наводи испадају из наведеног контекста (нисам их довољно објаснио) али желио сам да дам целину. Оно што би свима требало да буде јасно јесте чињеница да постојећи облик вршења власти не користи елементе саборности већ бруталне конфронатације. И зато и ова држава јесте партијска – секташка. Она има уграђен механизам нејединства. Једни имају ”више” (власти). Њен вишепартијски систем почива на најнегативнијим људским особинама. На повређивању другог и другачијег, а не на креативном и моралном што вуче друштво из пакла и каљуге. Што решава проблем. Шта да се ради?

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: