БОКАНОВ ПАД: ФИНАЛНА АНАЛИЗА

Једну од најпрљавијих улога у игроказу око одржавања Европрајд параде несумњиво је одиграо Драгослав Бокан. Његов наратив је био овакав: ЛГБТ активисти и литије за одбрану брака и породице у политички неприродном савезу воде хибридни рат против државе Србије и спремају државни удар на улицама Београда. Дакле, по Бокану, Европрајд и литије, иако идеолошки и вредносно супротстављени, ипак имају један заједнички именитељ: антидржавно деловање на престоничким улицама.

У једном тренутку Бокан своју ботовску страст према Вучићу егзалтирано преноси на Ану Брнабић, па слави њен наводни отпор ЛГБТ агенди, наводећи да је активисти Европрајда вређају зато што је одбила да свој “одабир начина живота” наметне у јавном простору за потребе нарушавања традиционалних вредности српског друштва. Овде се Бокан нашао у двоструком шах-мату. Наиме, пошто је Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије свом снагом подржао литије и позвао народ да настави са окупљањима и литијама, то значи да се он по Бокановој аналитичкој поставци налази у неприродном савезу са ЛГБТ агендом и да води хибридни рат против Србије. Други шах-мат је још тежи: Ана Брнабић не само да је свој одабир начина живота употребила као мотив за наметање ЛГБТ идеологије српском друштву, већ је и дословно поништила одлуке МУП-а и Управног суда, изводећи својеврсни државни удар и то по захтеву никог другог до америчког амбасадора Кристофера Хила. Показало се да хибридни рат против Србије, њеног Устава и њене државности заиста постоји, али да тај рат заправо воде Ана Брнабић, Александар Вучић и Драгослав Бокан.

Драгослав Бокан је живи пример моралног и политичког суноврата некада респектабилног делатника у јавном простору. Он оличава коначну форму идејне и вредносне проневере. У његовом примеру видимо како изгледа неко ко у свом карактеру укине и последње принципе части, без којих се морално-политички лик претвара у непрепознатљиву аморфну образину. У такву образину могуће је учитати све, такав лик више нема своје унутрашње упориште и своје границе – он постаје пародија некадашњег себе и плехана труба за разглашавање гласина које господари наруче и плате.

Дугачак је пут који је Бокан прешао до ове тачке гротескног самопорицања. Од неселективне и типично најамничке подршке свему што Александар Вучић уради, преко осуде проруских критика упућених председнику и Влади Србије, уз употребу ауторске синтагме “мрачни русофили”, па до отвореног наступа против народних литија, Бокан је успео да се целосно уклопи у Дугинову дефиницију шесте колоне: да постане патриота који је у ствари издајник.

Владимир Потерјахин/Васељеска

Бонус видео