Белег јунацима на тромеђи

У Јабланици, на Златибору, чувају успомену на Лимски одред, браниоце границе 1914. године. Спремају се за градњу спомен-куће на Цигли, да доведу воду и „врате“ струју. Сарадња шест општина у неговању традиција.

Да би се лакше и чешће долазило до спомен-обележја на Цигли у чајетинском селу Јабланица, подигнутог пре осам година јунацима Лимског одреда који су спречили Швабе да избију на Златибор у августу 1914. године, у време Церске битке, Златиборци настоје да обезбеде бољи пут, али и услове за целодневни боравак посетилаца.

– Цигла са околином је значајно историјско место по догађајима од пре једног века, дубоко урезано у памћење и традицију народа овог краја. Започели смо припреме за градњу спомен-куће, да доведемо воду са извора удаљеног пола километра, али и “вратимо” струју и нашу трафостаницу – казује Вукомир Божанић, председник Туристичког удружења “Јабланица”.

Од магистрале на Златибору до Цигле је 25 километара и још десетак киломатара макадама до регионалног пута Прибој – Вишеград у селу Штрпци у општини Рудо. Две комшијске општине су минулих година улагале у саобраћајницу, а баш преко Јабланице је Краљевина Србија пре Првог балканског рата имала план да споји Златибор са Полимљем и Подрињем.

Грудобран – огорчене борбе са Швабама на падинама Златибора

У Јабланици је до 1912. године била тромеђа две царевине – Турске и Аустроугарске и Краљевине Србије, а на коти 1030 српска караула Цигла, једна од највећих у крају. У првој години Великог рата на овим просторима, на јужном делу Дринског фронта, Ужичка војска је штитила леви бок три српске армије, бранећи гранични фронт од Рогачице до Прибоја и запречавала правце који воде ка Ужицу, у долину Западне Мораве и на Пештер.

– У окршајима са четири-пет пута надмоћнијим 16. аустроугарским корпусом, који је надирао из Босне и преко Лима, уз јеку топова и борбе често на бајонет и гушање, 21. и 22. августа (по новом календару) на Цигли, Црном врху и Оштрељу погинуло је преко 100 војника и добровољаца Лимског одреда, као и мајор Василије Луковић, родом из Кнића, командант 3. батаљона IV (ужичког) кадровског пука у Лимском одреду Ужичке војске – подсећа Божанић.

Иницијативе Вукомир Божанић

После дугог немара, пре осам година почео је да се скида вео заборава, па је у славу и част бранилаца границе недалеко од тромеђе Чајетине, Прибоја и Рудог подигнута спомен-чесма са 37 имена ратника палих на Цигли. У чесму је уграђен стари крајпуташ, белег мајору Луковићу, што је дуже од века чамио у врзини украј сеоског пута. У камену су делови одеће и опреме српских ратника – шајкача и чутурица из које истиче вода, дело вајара Владана Митровића из Трнаве.

Командант мајор Василије Луковић (Фото: Златибор прес)

Златиборци чувају успомену на браниоце границе 1914. године новим белегом и сабором сећања у недељу по Госпођиндану. Божанић каже да су у у обнављању памћења на претке и неговању традиција све чвршће везе и сарадња општина Чајетина, Прибој, Рудо и Кнић, а од летос су им се придружили и Град Ужице и Општина Вишеград, из којих су били ратници.

Сарадња општина Србије и Републике Српске

Епитаф команданту 

Пошто су сахранили мртве другове, војници су бајонетима у камену урезали епитаф команданту кога је на Цигли погодио шрапнел гранате и издахнуо им на рукама:

“Мајор Василије Луковић погинуо 9. VIII 1914. г. Испунио своју дужност према Краљу и Отаџбини…Завидимо ти, и поздрављамо ти породицу…”

Златар.инфо/ПП медија

Бонус видео