ОТВОРЕНО ПИСМО ХЕЛСИНШКОМ ОДБОРУ ЗА ЉУДСКА ПРАВА У СРБИЈИ

Српску јавност јуче је потресао још један удар на наше хришћанско и традиционално наслеђе – Ваш апел за укидање верске наставе у српским државним школама. Тај апел, изречен у очигледној синергији са одржавањем седмодневне манифестације “Европрајд 2022” у Београду утемељили сте на сопственој интерпретацији деловања Српске Православне Цркве, те на тврдњи да одржавање верске наставе у нашим државним школама нарушава секуларни принцип одвојености државе и науке од Цркве и теологије. Надаље, навели сте да је искључивање верске наставе из образовног система једна од претпоставки за даље и брже кретање Србије на путу ка чланству у Европској Унији и да “боље друштво” настаје секуларним раскидом са црквеном традицијом.

Нема потребе да се опширније бавим Вашом интерпретацијом деловања Српске Православне Цркве, као ни Вашим схватањем “бољег друштва”. Уколико нисте у стању да сагледате и признате формативну и просветну улогу српске Цркве у историји српског народа и државе, као и неупоредиво поверење које Црква ужива у српском народу од времена Светога Саве до данас и уколико под почетком “бољег друштва” подразумевате почетак секуларне епохе, означен Француском револуцијом, тим бестијалним буржоаским покољем француског свештенства и племства, онда је јасно да су наше идеолошке позиције толико удаљене да би њихово сучељавање захтевало много више простора од оног који ми стоји на располагању у једном отвореном писму. Зато ћу се усмерити на Вашу тврдњу да је одржавање верске наставе противно тзв. европским вредностима.

Као они који се залажу за европске вредности требало би да знате да се чак и у крајње либералној и секуларној Европи одржавање верске наставе у државним школама сматра једном од цивилизацијских тековина. Наиме, све земље Европе, осим Албаније, Словеније, Црне Горе и Француске реализују верску наставу у државним школама. У Аустрији је конфесионална веронаука обавезан школски предмет. У Немачкој је верска настава обавезан конфесионални школски предмет свуда осим у Берлину, Хамбургу и Бремену где се верска настава одржава као изборни предмет неконфесионалног типа, што значи да се религија изучава као општеобразовни садржај. Верска настава је обавезан конфесионални предмет и у Северној Ирској, Грчкој и на Кипру. У Белгији више од половине укупног броја ученика похађа часове верске наставе у школама чији је оснивач Католичка Црква. У Шпанији је верска настава конфесионални изборни предмет. У Италији такође. У Холандији је веронаука изборни конфесионални предмет, а у Енглеској је обавезни предмет неконфесионалног типа. У Пољској, Чешкој и Словачкој веронаука је изборни конфесионални предмет. Наглашавам да се ови наводи односе на државне школе у поменутим земљама.

Дати наводи непобитно показују да заступљеност верске наставе у државним школама чак и у облику обавезног конфесионалног предмета није противно нормама Европске Уније и да не нарушава принцип секуларних држава. Међутим, веронаука у државним школама нарушава нешто друго – Ваше јакобинско и бољшевичко схватање секуларности по којем одвојеност државе од Цркве подразумева државни прогон Цркве, њено протеривање из јавног простора и закључавање у круг црквене порте. То је оно што Ви желите, позивајући се лажно на европске стандарде, које у овом аспекту очигледно не познајете или се правите да их не познајете. Потребно је да схватите да је време јакобинске диктатуре и диктатуре пролетаријата заувек прошло и да се никада неће вратити. Исто тако, никада се неће вратити ни титоистичка репресија над Српском Православном Црквом о којој сањају бројни потписници Вашег апела попут Жарка Кораћа, Николе Самарџића, Латинке Перовић и других. Веронаука ће остати у нашим државним школама, где се сваке године 27. јануара торжествено прославља оснивач српских школа и наш бесмртни просветитељ, син Немањин, Свети Сава.

Владимир Потерјахин / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: