Данас избори у БиХ: Важан дан за Србе!

После четири године паузе бирачка места на општим изборима у Босни и Херцеговини поново су отворена.

Политички систем БиХ један је најкомпликованијих у Европи – земља има 14 влада и 136 министара – па бирачи увек имају пуне руке посла.

То значи укупно 7.257 кандидата и 127 политичких субјеката, саопштили су из Централне изборне комисије БиХ, а они се могу наћи на заједничкој листи која има више од 150 страница.

Изборна тишина почела је у суботу у седам ујутру и траје до 19 часова у недељу, када ће биралишта бити затворена.

Тај систем продукт је Дејтонског споразума из 1995, којим је после распада Савезне Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) заустављен рат у БиХ.

За шта се гласа?

У оба ентитета се гласа за чланове Председништва БиХ.

Босна има три председника – по једног из редова Бошњака, Хрвата и Срба, који чине три конститутивна народа.

Чланови Председништва БиХ бирају се на мандат од четири године, другог круга нема, а на месту председавајућег мењају се на сваких осам месеци.

Потом се бира 57 делегата Парламентарне скупштине БиХ, која такође функционише на нивоу читаве земље.

Она је подељена на два дома – Представнички дом (42 члана, од чега се 28 бира у Федерацији, а 14 у Републици Српској) и Дом народа (15, бирају се индиректно у ентитетским парламентима).

Чланови Парламентарне скупштине после формирају Веће министара или Савет министара, орган је извршне власти у БиХ – де факто Влада БиХ.

Чини га девет министарстава и министара, од којих је један председавајући.

Потом иде ентитетски ниво.

Они који живе у Федерацији бирају чланове Парламента Федерације, који има 156 делегата и посланика.

У зависности од тога где живе, гласају и за чланове скупштине једног од 10 кантона на које је Федерација подељена.

Сваки од тих кантона има засебну владу, што значи и трку за функције још 10 премијера, 95 министара и 289 посланика кантоналних скупштина.

Република Српска (РС) за то време бира председника и потпредседнике РС, као и Народну скупштину РС, која има 83 посланика.

Усред свега тога је и Дистрикт Брчко, засебна територијална јединица унутар БиХ, која функционише самостално и има извршну и законодавну власт.

Дејтонским споразумом ово подручје подељено је између Републике Српске и Федерације БиХ, мада су обе стране тврдиле да Брчко припада њима.

Арбитражном одлуком, донетом уз посредовање америчке влада, Брчко дистрикт је у марту 2000. успостављен као посебна територијална јединица у саставу независне Босне и Херцеговине.

БОНУС ВИДЕО: