Нестао симбол Аранђеловца

У оквиру радова у Парку Буковичке бање у Аранђеловцу, на објектима хотела „Шумадија” и „Аркаде” са отвореним базеном, који су од 2019. године у власништву Привредног друштва „Буковичка бања Стублина”, пре извесног времена после добијене грађевинске дозволе настављени су припремни послови за реконструкцију ових објеката. У суботу, 1. октобра, срушен је некадашњи отворени базен са објектом са свлачионицама и тушевима, због тоталне реконструкције. Овај објекат, Аранђеловчани су звали интерним именом „Купатило” и са базенима био је један од симбола града и некадашњег аранђеловачког туризма.

На овом месту, према саопштењу Завода за заштиту споменика културе Крагујевца, биће изграђен нови базен и спа-центар у планираном новом хотелском објекту, према условима, односно „са модерним, сведеним структурним елементима, модерних форми”, а због процене конзерватора да су ови објекти превише девастирани и без већих архитектонских и уметничких вредности у односу на друге валоризоване објекте на простору парка. Све мере овим поводом, завод је прописао на основу Члана 7. Одлуке о проглашењу Парка Буковичке бање за културно добро из 1989. године, која прописује да се предузимање било каквих радњи на културном добру, које могу непосредно или посредно проузроковати промену облика изгледа или особености (градња и реконструкција објекта, стаза, пратећих елемената уређења парка, сеча постојећих и садња нових врста), могу извршити само уз мишљење и сагласност Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца и Републичког завода за заштиту природе.

Министарство културе и информисања изјаснило се уз напомену да је радове на реконструкцији могуће изводити само уз сагласност надлежног Завода за заштиту споменика културе Крагујевца.

Међутим, Аранђеловчанима се није допала идеја да овај објекат буде срушен. Активисти неколико удружења грађана, међу којима је било и „Очистимо Аранђеловац” са стручњацима архитектонско-грађевинских области, који су били мишљења да објекти нису били толико руинирани да би морали бити срушени, успротивили су се овој одлуци и скренули пажњу јавности да се руши културно и грађевинско наслеђе града под Букуљом, позивајући се на Члан 4. поменуте одлуке, у којој се каже да је у складу са критеријумима и циљевима заштите пејзажних и других створених вредности простора и објеката, забрањено раскопавање, рушење, преправљање, прерађивање или било који други радови који могу нарушити својство културног добра. Ову одлуку потписао је тадашњи председник Скупштине општине др Владимир Арсенијевић, а на иницијативу чувеног сликара и оснивача Смотре уметности „Мермер и звуци” Александра Ђоновића. Подсетили су и на то да Студија о процени утицаја на животну средину није још јавно презентована и заказана је за 10. октобар 2022. године. Због свега овога, дописе су послали градској и републичкој грађевинској инспекцији, као и регионалном и државном Заводу за заштиту споменика културе. Према речима грађана који су протестовали, нико није има ништа против инвеститора и саме реконструкције објекта, али су зато сви били против рушења. Дан пред рушење, грађани су протестовали и испред зграде општине, а друштвене мреже су биле преплављене негативним коментарима и некадашњим фотографијама и изгледом, сада порушених базена и зграде.

Рушење комплекса базена оштро је осудио и принчевски пар Филип и Даница Карађорђевић, који су изјавили да рушење овог архитектонског драгуља представља неодговорно понашање оних који су издали грађевинску дозволу за рушење објекта, који је изграђен 1938. године и један је од симбола Буковичке бање.

У међувремену, ове догађаје пратили су бројни медији у Србији, па је дошло до велике забуне у јавности јер су поред текста о рушењу објављиване фотографије Специјалне болнице за рехабилитацију „Буковичка бања”, објекта „Аркаде”, који није срушен, а у истом контексту помињали су се „Парно купатило”, које је порушено тридесетих година 20. века, као и да је срушена летња вила краља Александра Првог Карађорђевића, која се не налази у овом граду. Због ове збрке, саопштењем се огласила и општина Аранђеловац, у којем је покушала да објасни шта је срушено а шта није, користећи и саопштење крагујевачког завода. У њему се наводи и то да је инвеститору издата грађевинска дозвола у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи и важећим прописима, да је његова обавеза да очува изглед објеката који представљају културно добро, хотела „Шумадија” и ресторана „Аркаде”, са отвореним базеном, и да поступа у свему у складу са условима Завода за заштиту споменика културе, који су саставни део предметне пројектне документације.

После срушених базена и зграде поред, коју су мештани одувек звали „Купатило”, Аранђеловчани су у страху да ће бити срушен и ресторан „Аркаде”, који се налази поред РХ завода, то јест зграде специјалне болнице, јер се на једном сајту, у оквиру којег је представљен пројекат актуелне реконструкције хотела, наводи да је предвиђено рушење и уклањање свих постојећих објеката изузев хотела „Шумадија”.

Идејно решење које је саставни део овог Урбанистичког пројекта, јесте победнички рад заведен под шифром 68135, на конкурсу који је био расписан током априла и маја 2021. године, а ауторски тим овог атељеа чине Бранимир Лукић, Дарко Цветковић и Невена Новчић.

Иначе, комплекс хотела „Шумадија” је поред „Старог здања”, други симбол града Аранђеловца и изграђен је од 1936. до 1939. године. Израду пројекта купатила са отвореним базеном и хотелом финансирала је Дунавска бановина, а пројекат уређења поверен је дворском архитекти краљевине Југославије Гојку Тодићу (1896, Градишница). Према његовим плановима, грађене су зграде Радио Београда, Министарства грађевине, иконостос који је у основи опленачки, а дорађен у Невској цркви, зграда Суда у немањиној и многе друге.

Весна Проковић/Политика

Бонус видео