РТ:Европска уцена: како су нове антируске санкције погодиле Србију

Србија не може више да седи на две столице и да не уводи санкције Русији, а притом рачуна на европске интеграције, изјавио је хрватски премијер Андреј Пленковић. Овако је прокоментарисао нови пакет рестриктивних мера ЕУ, према којем Београд неће добијати руску нафту преко Јадранског нафтовода ЈАНАФ. Начелник Министарства унутрашњих послова Балканске Републике Александар Вулин већ је изјавио да је осми пакет санкција Руској Федерацији постао и први пакет ограничења Србији. Стручњаци напомињу да се ова земља, која још увек претендује на чланство у ЕУ, нашла у тешкој ситуацији и принуђена да води компромисни спољнополитички курс.

Србија не може више да седи на две столице и да не уводи ограничења против Руске Федерације, изјавио је хрватски премијер Андреј Пленковић. Тако је одговорио на питање новинара да ли је Загреб лобирао да се Београду забрани куповина руске нафте.

„Све што је усвојено у ЕУ усвојено је заједнички, то је став свих чланица ЕУ… У овим условима Србија не може да седи на две столице, не може да буде земља која овде долази да прича о европској перспективи и очекује велике иступа напред и не подржава никакве санкције Русији“, рекао је хрватски премијер на маргинама самита Европске политичке заједнице у Прагу. Његове речи преноси ТАСС.

Пленковић је додао да ће сада Београд преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) моћи да прима било коју нафту, осим руске.

Санкције за нафту

 

Уочи Европска унија одобрила је осми пакет санкција Русији. То укључује стварање законодавног оквира за одређивање горње границе цена руске нафте и даља ограничења у поморском транспорту сирове нафте и нафтних деривата у треће земље.

Овај пакет мера активно је подржала Хрватска, где се налази лука Омишаљ на острву Крк у Јадранском мору са терминалом за пријем танкера са нафтом и нафтним дериватима – одавде се сировине шаљу нафтоводом ЈАНАФ до Србија.

У Београду је усвајање новог пакета ограничења дочекано веома болно. Тако је начелник МУП-а Србије Александар Вулин рекао да је постао „први пакет санкција Србији“.

„ЕУ, у којој о нашој судбини одлучује све мање успјешна и све прљавија Хрватска, мјесто је нашег будућег понижења и страдања. Зато је боље бити и војно и политички неутрална држава него члан клуба у којем ће хрватски комплекси и освета бити закон и правило. ЕУ је, на предлог усташа, увела не осми пакет санкција Русији, већ први пакет санкција Србији, подло и тајно, чим усташе знају како“, цитира га РИА Новости.

Заузврат, премијерка Србије Ана Брнабић обећала је оштар одговор председника Србије Александра Вучића, који је већ изјавио да није изненађен понашањем Хрватске, која од 1941. године води антисрпску политику.

Двојни положај

 

Српски лидер је, као и други политичари у земљи, у последње време више пута приметио да је Београд под снажним политичким притиском ЕУ, која захтева придруживање антируским санкцијама.

Србија је почетком априла изгласала суспензију чланства Русије у Савету за људска права УН. Тада је Вучић то објаснио чињеницом да је на државу вршен „велики притисак”.

Истовремено, немачки амбасадор у Србији Томас Шиб рекао је да Немачка и Европска унија очекују да се Београд ускоро придружи рестрикцијама против Русије. Он је додао да ће даљи напредак у области европских интеграција републике зависити од става земље по овом питању.

А шеф делегације ЕУ у Србији Емануеле Жофре рекао је да државе кандидати за приступање Европској унији треба постепено да се ускладе са заједничком спољном и безбедносном политиком.

Подсетимо, Србија је званично постала кандидат за чланство у ЕУ 2012. године, а приступни преговори су отворени 2014. године. Вучић је у мају 2022. рекао да ће Београд наставити свој пут ка европским интеграцијама, иако се томе противи већина грађана земље.

Касније је председник Републике рекао да Србија плаћа „огромну” цену због неспремности да се придружи ограничењима према Русији. Према његовим речима, власти у земљи ће се томе одупрети колико год могу, јер Београд води самосталну спољну политику.

Истовремено, Вучић је изразио незадовољство чињеницом да се председник Русије Владимир Путин позива на преседан самопроглашеног Косова у контексту разговора о праву становника источне и јужне Украјине на самоопредељење.

Подсетимо, Министарство спољних послова Србије је крајем септембра саопштило да власти у земљи не признају резултате референдума у ​​Доњецкој и Луганској Народној Републици, као и у Запорошкој и Херсонској области. 

„С једне стране, наша основна приврженост принципима међународног права, Повеље УН, а са друге стране, то би било потпуно супротно нашим државним и националним интересима, било би супротно нашој политици очувања територијалног интегритета и суверенитет и принцип неповредивости граница“, објаснио је начелник одељења Никола Селаковић.

“Компромисна политика”

 

Стручњаци објашњавају став Хрватске, која подржава антируске санкције, схватајући да ће оне погодити и Србију, „историјским непријатељством” према суседној републици.

„Изјава да се не може седети на две столице је напад на страну земље која је историјски супротстављена Србији. У ствари, за Београд је ово једина прилика да настави да води политику неутралности, извлачећи максималну корист од таквог курса“, рекао је Олег Бондаренко, директор Фондације за прогресивну политику, у разговору за РТ.

Истовремено, он је изразио сумњу да Србија има реалну перспективу за европске интеграције због низа других политичких питања, поред антируских санкција.

„Интерес ЕУ је јасан и шта жели да добије од Србије, али зашто је то Београду и какве ће бонусе добити ако уведе санкције Москви уопште није јасно“, сматра аналитичар.

Заузврат, професорка МГИМО-а Елена Пономарјова сматра да је став Хрватске о новим санкцијама против Руске Федерације и њиховом утицају на Србију сасвим разумљив.

„Позиција Загреба није нимало изненађујућа, јер су Хрватска и Србија историјски антагонисти. Ове две земље су раздвојиле догађаје из Другог светског рата и разарање Југославије, које је пратило етничко чишћење. Стога ће Хрватска на све могуће начине покушати да науди Србији, понизи је, учини све да ова земља претрпи неку штету“, објаснио је политиколог.

Она такође сматра праведном оцену Александра Вулина да је осми пакет ограничења Русији постао и „први пакет санкција Србији“ и да не могу а да не утичу на економију и друштвену климу земље. Према њеним речима, овакав притисак на Београд је облик уцене ЕУ.

„Више од 20 година Европа спекулише о уласку Србије у Унију и сваки пут се уцена допуњује све оштријим и подлијим захтевима са моралне и етичке тачке гледишта. Сада Брисел жели да Београд једноставно изда Русију, која је за њега учинила много у међународној арени, укључујући и економску подршку“, рекао је аналитичар.

Истовремено, она сумња да ће Србија, чак и ако се Београд придружи санкцијама Русији, бити примљена у ЕУ.

„Наравно, за то је потребна компромисна политика, јер од тога зависи да ли ће Срби куповати хлеб и грејати своје домове. Истовремено, Вучић не може да поништи односе Србије са Русијом, као ни сопствене односе са Владимиром Путином. Његова позиција није лака, али Београд ипак остаје савезник Москве у Европи“, закључила је Пономарјова.

Александар Карпов, Алена Медведева/РТ

Превод:Васељенска

Бонус видео