Гленкор је богатство стекао преко Србије, сад опет хоће да је сиса преко литијума!

Пре пар дана је изашла вест да је Гленкор заинтересован за трговину литијумом због високе цене.

Гленкор је једна од највећих рударских компанија која између осталог има онај чувени рудник кобалта у Конгу одакле смо гледали апокалиптичне снимке пропасти животне средине и болесне деце.

Међутим, Гленкор осим свог представништва у Србији има још неке везе са свима нама.

Недавно су опет кренули да круже некакви спискови о томе ко је све довео Рио Тинто у Србију, ко је шта потписао итд. Међутим, једна особа се стално изоставља са тих спискова, па би они који те папире добијају требало да питају ауторе истих зашто та једна особа стално фали и то не било која, него један од пионира пропасти.

Та особа је наша веза са Гленкором, а да бисмо све добро разумели, морамо прво да знамо ко је Гленкор.
Гленкор је 1974. основао МАРК РИЧ. Гленкор се води као швајцарска компанија, мада је главно седиште у Лондону. Марк Рич је криминалац који се налазио на ФБИ потерници јако дуго због утаје пореза, рекететирања, превара, трговања нафтом са Ираном под санкцијама, оружјем и још којешта.

Господин Рич је збрисао у Швајцарску, ону фину, уређену и чисту државу која прима само отмене криминалце и глуми неутралност док чува злато и паре свакаквог порекла. Бил Клинтон је последњег дана свог мандата потрошио време да помилује овог финог господина чија је бивша жена даровала Хилари Клинтон и некаквој Клинтон фондацији укупно око пола милиона долара. Толике паре имају а наш проворођени се испрсио четири пута више, стипсе.

Давао је Рич пара, посебно је волео да троши на израелске музеје, биоскопе, научне центре, мада је прао паре и преко чувеног Јејл универзитета.

Његова имовина је још 1983. процењена на 10 милијарди долара.

Рич је имао (умро је 2013.) надимак – кум руске мафије. Кажу да је лично створио КГБ мафију, учествовао у разбијању ССССР-а и СФРЈ те да је, сасвим логично, петљао и формирао одређене мафијашке групе и на овим просторима. Сметао му је и Варшавски уговор, али је зато био мајстор за хеџ фондове и офшор фирме.

Елем, код Марка Рича у Гленкору на једној од директорских позиција радио је ГОРАН НОВАКОВИЋ. Овај господин био је министар рударства и енергетике у ДОС-овој влади и кум Војина Лазаревића који се наводи као још један Ричов шегрт, а који је осим послова у Лондону, сада познат и као генерални директор АЛ ДАХРЕ. Са њима се повезује и Вук Хамовић, иста школа…

Није се дуго задржао на месту министра. Данас се бави „обновљивим изворима“ енергије. Тих 2000-тих Новаковић је знао куда ће све ово да иде, испекао је занат у Гленкору и код мајстора Рича. Кажу у београдским пословним круговима да је Новаковић тај који је Рио Тинту „дао“ информације о литијуму, али и о уранијуму.

Наравно да човек какав је био Марк Рич није спремао Новаковића и остале службенике да би се сликали као министри.
Гленкор је богатство стекао преко Србије, углавном преко Бора. РТБ, фабрике цеви, каблова и лимова из целе земље годинама су радиле за Гленкор. Од Гленкора је купован и концентрат који се топио у Бору.

Тако је 1989. године преко ГЕНЕКС-а а од Марка Рича увезено 10 000 тона концентрата бакра са радиоактивним отпадом и живом. Све је то истопљено у Бору, и то су удисала наша деца. Отпад за чије се одлагање у свету плаћа веома скупо, у Бору је претопљен и то смо га приде и купили. Провизија је уплаћена на офшор рачуне Генекса. Говори се о цифри од милијарду долара која је напрасно са рачуна нестала пред сам распад СФРЈ.

Представник Генекса за Кипар тада је био Зоран Дракулић (а његов отац један од директора) који је наравно негирао да су икад радили са Марком Ричом, али је потврдио да су радили са Гленкором, дакле није шија него врат…

Након напуштања Генекса, Дракулић је са Војином Лазаревићем (кумом Горана Новаковића и директором Ал Дахре) основао компанију Ист поинт на Кипру. Већински власник ове фирме сада (званично) је Милош Никитовић.

Дракулић је до финансирао ДСС некада, што му је помогло да после 2000. купује по Србији шта год је хтео, прилично багателно, наравно. Није ваљда подржавао Коштуницу џабе. Пекарска индустрија, фабрике каблова, речно бродарство, обојени метали… и шта све не. За Дракулића само је небо граница. Некада је размишљао да купи РТБ Бор, баш као и Бошњаковић. Дракулић је схватио да му се не исплати да улаже, а јадни Бошњаковић је хтео, али није му се дало.

Из Гленкорове школе стигао је и ДИМИТРИЈЕ АКСЕНТИЈЕВИЋ, оснивач Минека у Србији, који је 2018. осуђен због подмићивања румунског судије.
Господин Аксентијевић, син бившег директора Авиогенекса, једне од компанија из Генекс групе, један је од чланова тзв. Генексове мафије који је, како се наводи, учествовао у послу са радиоактивним отпадом у Бору а тај новац је уложио у куповину Навипа касније, како би се дочепао зграда и земљишта. Аксентијевић и другари су такође инвестирали у рудник олова из Горњег Милановца, у Топионицу олова и цинка у Велесу коју су ликвидирали а раднике истерали на улицу. Њихов капитал се осим у Навипу може наћи и у Фиделинки.
Из Гленкора све неки фини свет. А у нашем Генекс-у још финији.

И даље стоји да је за проблем рудника литијума крива држава коју понајвише представљају Брнаба и Вучићи и сви који су потписивали, оверавали, ћутали итд. Но, кад сте већ хтели да изостављате људе са спискова, морала да сам да то попуним, а онда сам схватила да сте ипак неправедно запостављено. Не зато што сте ситни, него што никако бре да се склоните, не знате кад је доста, нисте прошли, само сте променили боје. Пази само овог Дракулића, испада као и Бошњаковић иза сваке глупости.

А ипак ено га по медијима, бистри политику, енергетику, доводио би инжењере из Индије…
По истим оним медијима који се рекламирају као опозициони и на којима нема места за информације о рударској мафији Србије и региона.

Марија Алимпић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: