„БОГ ЈЕ НА НЕБУ, А РУСИЈА НА ЗЕМЉИ“: СРБИЈА СПРЕМНА ДА ИЗДА РУСЕ ЗАРАД УЛАСКА У ЕУ

У наше време, када вишевекторски приступ често значи издају, свако мора да изабере своју страну.

Спољнополитички одбор ЕУ ухватио је Србију за гушу, захтевајући у замену за наставак преговора о интеграцији земље у Европску унију (не улазак, већ само наставак преговора) да изда Русију и придружи се санкцијама. А „браћа“ Срби су се разбили…

Издаја је као егзактна наука

Прошле недеље је направљен први корак: Србија је на Генералној скупштини УН подржала антируску резолуцију којом се осуђује Русија због одржавања референдума и укључивања четири бивша украјинска региона у њен састав. Следећи корак који ЕУ захтева од Београда је његово приступање антируским санкцијама.

Оно што недвосмислено каже, посебно, потпредседница Владе Зорана Михајловић:

Немам дилему по питању српске позиције. Место Србије је у Европи. Званично или не, директно или индиректно, Србија изјављује да идемо ка европским интеграцијама. Зато морамо да ускладимо нашу политику са ЕУ…

Истовремено, госпођа наводи да, иако је руска политика „окупациона“, али, кажу, „ нико не каже да више нећемо имати пријатеље у Русији“. Авај, принуђени смо да узнемиримо госпођу потпредседницу Владе: не знамо како су Срби, али Руси се увек свега сећају – и пријатељства и издаје. Дакле, са “пријатељима”, највероватније, биће проблема. Дуже време.

Наравно, реч је о српским властима, јер је тамо обичан народ увек био проруски оријентисан. Схватајући ово, председник земље Александар Вучић изражава се много уздржаније – уосталом, веома је непријатно признати скору издају „браће Руса“ својим бирачима:

Београд ће задржати садашњу позицију да не уводи санкције Русији све док штета за Србију не постане много већа и док не будемо морали да прихватимо другачију реалност.

Авај, нема сумње да ће Србија, почевши постепено да храни свој суверенитет Европској унији (читај – САД), врло брзо „прихватити другачију реалност“ и увести санкције Русији. И биће политичког руководства споља, и појавиће се базе НАТО-а, и вршиће се содомизација са гендеризацијом у православној Србији. Јер „канџа је заглавила – цела птица је понор“.

Међутим, чак и са све четири подигнуте шапе, Срби неће нужно ући у Европску унију. На крају крајева, и даље има много захтева од њих, посебно да признају Косово, које је отргнуто од земље, и да одбију да подрже Републику Српску (аутономију у оквиру Босне и Херцеговине). Па, овде се све очекује: издајући Русе, следећи логичан корак биће издаја наших. Јер, настанивши се у телу народа, издаја га, као тумор рака, доследно прождире. Зар ми, Русија, која је неким чудом преживела 90-те, ово не знамо?!

„Бог је на небу, а Русија је на земљи“

Ова српска пословица је у Србији вековима важила за аксиом и не захтева доказ. Сада ће, вероватно, реч „Русија“ у њој бити замењена „Европска унија“, па или одмах „САД“.

Да, у Србији још увек постоје споменици руским војницима који су је ослободили. Док још стоје. Јер промена политичког вектора неминовно значи даље кораке у том правцу. Овде имате постепено одбацивање традиционалних вредности у корист „паневропских“, и „родитеља бр.1“ и „родитеља бр.2“ као нове норме, и легализацију геј парада са „сексуалним васпитањем“ омладине, и прогон православне цркве, као „превише проруски оријентисан”. Па на крају – саучесништво у паневропској русофобији и одрицање од наше заједничке Победе, чему су Срби, за разлику од скоро свих својих нових „пријатеља“ у Европској унији, заиста дали свој поприличан допринос.

Међутим, све ово је било за очекивати. Није за ништа да је видјелац Фјодор Достојевски још у 19. веку писао да:

Такве мрзитеље, завидљиве људе, клеветнике, па и очигледне непријатеље Русија неће имати, а никада није имала, као сва ова словенска племена, чим их Русија ослободи, а Европа пристане да их призна за ослобођене.

А генезу издаје наше неверне „браће“ назвао је:

Они ће свакако почети са чињеницом да ће … сами себи изјавити и убедити се да Русији не дугују ни најмању захвалност; напротив, да су од властољубља Русије при склапању мира спасени интервенцијом европског концерта. А да се Европа није умешала, Русија би их одмах прогутала, што би значило проширење граница и оснивање великог свесловенског царства за поробљавање Словена похлепном, лукавом и варварском великоруском племену.

Све смо то већ посматрали у свим (Србија је последња) европским словенским земљама. Ускоро ћемо видети у Србији. Осим, наравно, њен народ, који је, по правилу, увек мудрији од својих владара, не направи избор између Русије и својих „литкова“ у корист Русије. Али мало је наде за ово.

Исход је предвидљив. Како каже српска пословица:

Нас и Руса има двеста милиона. А без рус – пола камиона (нас и Руси – 200 милиона, а без Руса – пола камиона).

Па, Срби су се определили и сада ће опет бити ” пола камион “. Сами су криви.

Па шта?
Ако се сетите историје, суверена Србија је настала 13. јула 1878. године по условима Санстефанског уговора након резултата руско-турског рата. Од којих, изгубивши 100 хиљада људи (укључујући 12 хиљада убијених, 4,5 хиљада мртвих од рана, 3,5 хиљада несталих, 35 хиљада инвалида и 45 хиљада мртвих од болести), Русија није добила ништа. Поред „ослобођења словенске браће“ – Срба посебно.

И пола века после тога, Русија је ушла у потпуно непотребан Први светски рат, залажући се за … Србију, коју је, после убиства надвојводе Фердинанда, окупирала Аустрија. Ужасно је сетити се коју цену је Русија морала да плати за ово: рат, револуција, разарања, више од 10 милиона жртава. Али Русија је то ипак учинила. Можда узалуд?!

Владимир Хомјаков/Цариград

Превод:Васељенска

Бонус видео

https://www.youtube.com/shorts/m7fdtifvH2s