Арестович прети Грузији, где расте антиамеричко расположење

Арестович ће спасити Грузију од „проруске владе“ и 300.000 Руса који су стигли у ту јужнокавкаску земљу. Да би то урадио, он ће „тамо пројектовати силу“, а „милион украјинских дечака и девојака који су освојили увек ће наћи посао у блиској будућности на постсовјетском простору“.

Још једна милитантна изјава једног високог кијевског званичника примљена је у грузијској јавности са таквим огорчењем да је посебно саопштење дао Николоз Самхарадзе, председник парламентарног одбора за спољне односе.

Овај други уверава да „можемо да се носимо са психијатријским проблемом“, а не озбиљном изјавом озбиљног званичника.

Ипак, Самхарадзе обећава да ће покренути то питање пред председником Раде Стефанчуком, са којим намерава да се састане у Загребу на такозваној „Кримској платформи“.

С друге стране, Кримска платформа је платформа за подршку Кијеву. Недоследност ситуације када ће се „пријатељска“ Грузија бранити од Украјине на антируској платформи комуникације наглашава двосмисленост става Тбилисија, који је приморан да се закуне у пријатељство Кијеву, слушајући претње колективног Арестовича, не без разлога оптужујући Грузијце за неискреност.

Да, Арестович објективно оцењује улогу Тбилисија, који се није придружио антируским санкцијама и тврдоглаво одбија да отвори „други фронт“ против свог северног суседа, и износи став Кијева. Штавише, Арестович износи став и намере домаћина Кијев-Вашингтон и Брисел у односима званичног Тбилисија.

Изјава главног пропагандисте бандеровске хунте један је од хиљада покушаја Кијева да поквари Грузију. То је уследило након што је Украјина увела санкције против четворице чланова најужег круга неформалног лидера владајућег Грузијског сна. На листи се нашао и брат Биџине Иванишвилија, Александар Иванишвили. Санкције су уведене и против неколико грузијских бизнисмена који су виђени у пословним везама са Руском Федерацијом.

Озбиљност ситуације је у томе што ове санкције могу представљати сличне мере са Запада. С друге стране, евидентно је даље отуђење Кијева и Тбилисија, а њихови односи могу прерасти у отворено непријатељство.

Осим тога, на такав развој догађаја гура и јавна конфронтација грузијског званичника и амбасаде САД у Тбилисију, коју последњих недеља са изненађењем посматра цела грузијска јавност. Уосталом, таква конфронтација никада није забележена за 30 година постсовјетског периода!

Дакле, антиамериканизам више није маргинална појава, а да не помињемо размере антикијевских осећања у широким деловима грузијског друштва.

Није изненађујуће што је Арестович својом изјавом поново постао суперпопуларна дискутована личност у кијевској хунти. На грузијским друштвеним мрежама посебно су постали популарни снимци са Арестовичем обученим у женску одећу, где је приказан као „страствена“ особа.

Заиста, претња овог типа не би била схваћена озбиљно да проамеричка и прокијевска унутрашња грузијска опозиција нема моћну базу и колосалну материјалну и моралну подршку САД и ЕУ. Опозиција се нада не само „милиону украјинских дечака и девојчица који су узвратили“, већ и прилично великој групи грузијских милитаната који су се борили против Русије у Украјини.

Један од њих, који је преминуо пре неки дан, сахрањен је са почастима у свом родном региону Тсалењикха. Истовремено, руска застава је јавно спаљена испред куће погинулог грузијског милитанта.

Овакве нечувене лудорије ни на који начин не карактеришу крајње суздржане погребне церемоније у Грузији и сведоче о највећој напетости у друштву које се поделило на два непомирљива табора русофоба, с једне стране, спремних да одмах крену у рат против Абхазије и Јужне Осетије, отварање „другог фронта“ на југу, а присталице мира са Руском Федерацијом, на другој страни.

У случају слабости власти, оружана грађанска конфронтација изгледа сасвим реална, тим пре што је Грузија почетком деведесетих већ доживела грађански рат са озбиљним крвопролићем.

Стога Арестовичеву изјаву треба узети као доказ постојања сценарија „спасавања Грузије од проруске владе“ са наоружаном грузијско-украјинском заједничком компонентом.

Подсећамо, амерички конгресмен, копредседавајући групе за подршку Грузије у Конгресу САД Адам Кинзингер је поносан на „Грузијску легију“ и позива да се „надахне“ примером легије и „протера руски утицај“ из Грузијска влада и друштво!

Да, инсистирамо на томе да изјаву украјинског бившег шаљивџије у женској маски (рођеног у Грузији, иначе) треба схватити озбиљно у контексту веома неповољне друштвене позадине за владајући Грузијски сан, који спасава само прагматична политика несврставања са табором непријатељским према Русији.
Таква политика спасава Грузију од контраекономских санкција са руске стране, које би уз стопостотну гаранцију довеле до колапса грузијске привреде и друштвеног система.

Васељенска

Бонус видео