Апел да се забрани продаја енергетских пића деци

Питање забрањивања продаје енергетских напитака деци поново је покренуто у Одбору за заштиту потрошача Европског парламента, јер готово ништа од најављених измена није реализовано последњих неколико година од када се о овоме говори. У међувремену је у неколико земаља и потврђена изненадна смрт малолетника који су конзумирали ове напитке. Биљана Борзан, заступница ЕП, подсетила је пре неколико дана на случај дванаестогодишњег детета из Вараждина, које је доживело мождани удар, а онда се испоставило да је разлог претерана конзумација енергетских пића. Она је подсетила владу и ресорног министра здравља да и даље нису донети прописи који би забранили продају ових напитака малолетној деци.

– Годинама упозоравам на овај проблем. Упућивала сам и предлог законске забране, али без одговара. Низ истраживања показује да деца и млади све више конзумирају ова пића. Анкета међу основцима и средњошколцима је показала да чак 65 одсто ученика основних школа и 85 одсто средњошколаца конзумира енергетска пића, показала је анкета која је на иницијативу Савета за здравље Вараждинске жупаније спроведена у 30 основних и 10 средњих школа на узорку већем од 5.300 ученика, наводи Борзан. Ово истраживање је, према њеним речима, показало да је 20 одсто ученика основних школа, те 30 одсто ученика средњих школа имало озбиљније сметње приликом конзумације. Велики број је имао симптоме кардиоваскуларног система, стезање и бол у грудима, убрзан рад срца, а било је и оних који су се жалили на мучнину и повраћање.

Највећи проблем је у томе да малолетници енергетска пића почињу да пију још у основној школи. Чак ни порез на енергетска пића, који је уведен ове године, не умањује број оних који купују ове производе.

Како је „Политика” раније писала, само неколико европских земаља је забранило продају енергетских напитака деци. Ни после упозорења Европске агенције за безбедност хране да 68 одсто адолесцената између 10 и 18 година конзумира енергетске напитке, као и 18 одсто деце млађе од 10 година, ниједна европска земља, осим Литваније и Летоније, није ограничила употребу ових производа. Постављало се питање и да ли је за то крив произвођачки лоби који тврди да нема довољно података који би довели до увођења таквих мера. На питање „Политике” шта мисле о светској иницијативи да се конзумирање енергетских напитака ограничи, односно забрани за млађе од 16 година, стручњаци су рекли да препознају утицај животних стилова на настанак многих обољења, али да осетљива популација деце и омладине врло често негативно реагује на забране.

Акције против продаје енергетских напитака тинејџерима много су интензивније у земљама ван Европске уније, посебно у Канади. Тамо је била и један од јачих кампања за ограничавање продаје ових напитака млађима од 18 година, као и ограничавање величине тих производа и садржаја алкохола у њима.

Просечна лименка енергетског напитка од 250 милилитара садржи 27 грама шећера и 80 милиграма кофеина, што је отприлике као велика шољица кафе са четири кашичице шећера. Према истраживању ЕФСА, деца су највећи потрошачи енергетских напитака. Просечна потрошња код адолесцената је 2,1 литар месечно, док сваки пети пије више од седам литара у току једног месеца. Енергетске напитке пије 68 одсто адолесцената, 18 процената деце млађе од 10 година и 30 одсто одраслих, показало је истраживање Светске здравствене организације.

Кофеина –три пута више него у газираним пићимa
Енергетски напици су безалкохолна пића која тренутно повећавају количину енергије у организму. Најчешће садрже шећер, кофеин, таурин, витамини Б- групе…Обично садрже газирану воду, таурин и неке биљке. Уобичајени састојци су гуарана, јерба мате, акаи, гингсенг, гинкго билоба. Неки енергетски напици садрже шећер, док га други произвођачи мењају заслађивачима. Незаобилазни састојак је кофеин, а ови напици садрже три пута више кофеина него најпродаванија газирана пића.

Politika

БОНУС ВИДЕО: