Русија (СРБиЈа) кроз песму
Мирослав Пушоња
”Побише нас браћа!И неће (то) заборавити свет
Крв Срба што у земљу потања.
Хиљаду пута брат био, нек је сваки онај Словен проклет
Који се подлом Риму клања!”
Из песме ”Поема” српског песника Рада Драинца, 1941.
А зашто?
У одломку из књиге „Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији“ Александар Гиљфердинг налази се објашњење како се од Срба преверавањем „обликују“ антитела – нови народи и са каквим циљем. Тај дивни и надарени Рус, са израженим рецепторима и неоштећеним инстнктом оријентације, је још у 19. веку схватио узрок мржње према православним Србима. А тај молекуларни процес промене свести проћиће без нашег перцептивног опажања и одговора, и у минулом столећу коштаће нас милионских жртава. Гиљфердинг пише:„Ренегат (отпадник, моја примедба) постаје нехотице фанатиком своје нове религије само да би пред самим собом оправдао своје отпадништво – одметништво“.
И то се испоставило апсолутно тачном дефиницијом. Аксиомом! Реј Бредбери у свом роману Фаренхајт 451 нас опомиње: „Ја не покушавам да предвидим будућност, ја покушавам да је спречим“. Баш то покушавам и ја. Онако, како су нам је замислили највише личи на Јадовно и дане оне. Посвећеност, поштење, подвиг, храброст и истрајност остаће вечни чиниоци добра. Гурајући главу у песак не чинимо ништа добро.
Мирослав Пушоња / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
