Русија (СРБиЈа) кроз песму

“Побише нас браћа!И неће (то) заборавити свет

Крв Срба што у земљу потања.

Хиљаду пута брат био, нек је сваки онај Словен проклет

Који се подлом Риму клања!“

Из песме “Поема“ српског песника Рада Драинца, 1941.

А зашто?

У одломку из књиге „Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији“ Александар Гиљфердинг налази се објашњење како се од Срба преверавањем „обликују“ антитела – нови народи и са каквим циљем. Тај дивни и надарени Рус, са израженим рецепторима и неоштећеним инстнктом оријентације, је још у 19. веку схватио узрок мржње према православним Србима. А тај молекуларни процес промене свести проћиће без нашег перцептивног опажања и одговора, и у минулом столећу коштаће нас милионских жртава. Гиљфердинг пише:„Ренегат (отпадник, моја примедба) постаје нехотице фанатиком своје нове религије само да би пред самим собом оправдао своје отпадништво – одметништво“.

И то се испоставило апсолутно тачном дефиницијом. Аксиомом! Реј Бредбери у свом роману Фаренхајт 451 нас опомиње: „Ја не покушавам да предвидим будућност, ја покушавам да је спречим“. Баш то покушавам и ја. Онако, како су нам је замислили највише личи на Јадовно и дане оне. Посвећеност, поштење, подвиг, храброст и истрајност остаће вечни чиниоци добра. Гурајући главу у песак не чинимо ништа добро.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: