Може ли Илон Маск потпуно да ослободи Твитер

Након вишемесечне саге о куповини и продаји светски утицајне друштвене мреже, зачињене тужбом, свађом новог власника Илона Маска са менаџментом и најавама промене уређивачке политике, оснивач Тесле је купио „Твитер“ за 44 милијарде долара.

О конкретним будућим корацима новог руководства ове друштвене мреже професор и филозоф Никола Танасић није хтео да нагађа, али је из речи самог Маска извукао пар закључака о потенцијалним променама које ће уследити и будућем карактеру уређивачке политике „новог“ Твитера.
„Он има лично велике амбиције за твитер и те амбиције нису економске већ политичке природе. Маск сматра твитер за перспективну мрежу као место за политички дијалог и сматра да она треба да обезбеди одговарајуће услове да се тај дијалог води у условима слободе говора“, рекао је Танасић.

Маск је, како наводи Танасић, јако заинтересован за укидање елемената које препознаје као ограничавање слободе говора и сматра да твитер, као и друштвене мреже генерално, има склоност да се поцепа на домене који искључиво сервисирају ставове или екстремне левице или екстремне деснице.

Да ли се Трамп враћа?

Пређашња уређивачка политика, коју су многи сматрали претерано либералном, омогућавала је отворено таргетирање твитер профила на којима су се пласирали ставови другачији од оних које заступа званични Западни наратив.

Парадоксално, најпознатија жртва либералне цензуре био је управо председник Сједињених Америчких Држава — Доналд Трамп чији налог је укинут. Поред званичника и организација, оваква политика доводила је и до обележавања налога „обичних људи“ који су заступали ставове супротне онима које одобравају одобраваоци „исправног“ наратива, па је тако долазило до ситуација у којима је твитер алгоритам поред имена и презимена људи, без питања или пристанка истих, стављао знак који их је обележавао као званична гласила влада оних земаља које се не уклапају у идеолошке оквире Твитер уредништва.

Маск није најавио потпуно отварање и укидање цензуре тако да је велико питање како ће сада стајати ствари са означеним државним профилима, али у сваком случају направиће одређене кораке који ће да спрече могућност као што се до сада догађало да изјаве високопрофилних политичких званичника, као што је Трамп, просто буду обрисане, или укинуте или затамњене.

Алтернативе одавно већ постоје

Политика модерирања свакако ће се наставити у циљу спречавања спровођења интернет насиља што ће опет, како сматра Танасић, представници агресивнијих или екстремнијих ставова протумачити као цензуру. Промене које би уследиле морале би бити радикално нове како би привукле људе и масовно подигле коришћеност и читаност мреже.

Ипак, и поред таквих промена, Танасић напомиње да ће поновна популаризација Твитера ићи споро и тешко, будући да алтернативе већ одавно постоје.

„Сад већ постоје друге мреже, постоје регионалне мреже попут кинеских које имају велику експанзију, у крајњој линији постоји Телеграм који већ годинама наступа управо са тих позиција на које се сад позива Маск“.

Чистка руководства

Маск је оптужио претходно руководство за обману и давање погрешних информација о компанији због чека се читав процес одужио и однео на суд, а одмах по куповини отпустио је извршног и финансијског директора, као и шефа правних послова и политике. По Масковим речима, његова идеја је чишћење лажних налога у циљу очувања платформе као места за слободу говора, поредећи је са античким форумом или агором.

„Он сматра да твитер треба да буде то — дакле простор за политички дијалог у условима слободе говора и првенствено платформа која промовише слободу говора у неким рационалним оквирима уз, наравно, ограничавање свега онога што се може сматрати говором мржње, позивањем на насиље и слично, закључио је Танасић за Спутњик.

Милица Тркља / Спутњик

БОНУС ВИДЕО: