Европске одлуке празне џепове српских дужника
Централна банка ЕУ повећала је камате што значи да ће рате за стамбене зајмове бити веће, јер се усклађују са њиховим еурибором.
Европска централна банка (ЕЦБ) „обрадовала” је домаће дужнике задужене у еврима још једним повећањем камата. То значи да ће онима који су до крова над главом дошли зајмом који се индексира у европској валути у скорије време поново бити веће месечне рате за отплату. ЕЦБ је повећала кључне камате за 0,75 одсто што се одражава на еурибор према коме се усклађују стамбени зајмови са променљивим каматом код нас. Шестомесечни еурибор сада износи 2,103 одсто, а шестомесечни 1,578 процената. Ове, иначе, међубанкарске камате мењају се свакодневно.
Камата на депозите банака положене код ЕЦБ подигнута је за 75 базних поена на 1,5 одсто, на највиши ниво од 2009. године, камата на главне операције рефинансирања повећана је са 1,25 на два одсто, а камата на дневне позајмице банака са 1,5 на 2,25 процената.ЕЦБ је трећи пут узастопно повећала камате ове године, након увећања каматних стопа за 50 базних поена у јулу и за 75 базних поена у септембру. Централна банка 19-чланог валутног блока такође је најавила да ће почети са повлачењем готовине из банкарског система како би се изборила с рекордно високом инфлацијом. Камате подижу све централне банке као одговор на растућу инфлацију.
Стручњаци кажу да повећање камата за чак три четвртине поена по заседању централних банака представља најагресивнију кампању пооштравања монетарне политике од раних осамдесетих година прошлог века. Новац постаје све скупљи и за садашње и за будуће дужнике. Раст камата погодиће готово све дужнике стамбених кредита, јер су зајмови углавном уговарани по променљивој каматној стопи, јер је она повољнија. Нови износ рата за кредите одобрене по варијабилној каматној стопи зависи од вредности главнице, висине каматне стопе, као и од тога када је кредит иницијално узет и на који период, јер се мења структура главнице и камате током отплатног периода. У случају зајмова одобрених по фиксној каматној стопи неће доћи до промене ануитета.
„Очигледно је да је завршена ера јефтиног новца и да се сада монетарна политика враћа у реалне токове како би се сузбила инфлаторна кретања и спречила рецесија европске економије. Но, без обзира на садашње трендове још смо далеко од историјског максимума који је забележен током октобра 2008. године, када је шестомесечни еурибор био близу 5,5 одсто”, каже Васић.
Јована Рабреновић/Политика
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
