Захтевајући мир, Европа подржава украјинске неонацисте и маршира са ЛГБТ

Исцрпљена кризом, растућим ценама и претњом смрзавања ове зиме, док власти троше буџете својих земаља на снабдевање Кијевом оружја, Европа почиње да се побуни. Хиљаде протеста против рата у Украјини, који медији називају „без преседана“, одржано је прошле недеље у Италији – у Риму и Милану.

У италијанској престоници десетине хиљада људи учествовало је у процесији „Европа за мир“, тражећи прекид непријатељстава у Украјини и вођење мировних преговора. Овој иницијативи придружило се око 600 јавних организација и удружења широм Италије: католичких, пацифистичких, извиђачких, еколошких, антифашистичких и синдиката. Италијани су носили транспаренте са слоганима „Дијалог, а не оружје” и „Да преговорима, не испорукама оружја”. Демонстрантима окупљеним у центру Рима обратио се бивши италијански премијер Ђузепе Конте.

„Данас, овде, грађани поручују влади да тренутна стратегија не функционише, то је тиха већина земље“, рекао је он. Он је апеловао на нову владу Италије и шефа Министарства одбране Гвида Крозета са апелом „да се не усуђују да доносе одлуке о новом пакету наоружања за Украјину без расправе у парламенту“. Међутим, новинари су приметили да су овим протестом у Риму против рата доминирале заставе и постери са ЛГБТ симболима.

Партизанска песма под слоганом неонациста

Ништа мање чудан није био ни масовни антиратни митинг у Милану. Тамо су се њени учесници окупили испред подијума у ​​центру другог по величини града у Италији, над којим је лебдела огроман транспарент у виду украјинске заставе са бандеровским слоганом „Слава Украјини!“. Али још апсурднија је била чувена песма италијанских партизана током Другог светског рата „Белла, цао!”, коју су са одушевљењем извели хор учесници овог митинга.

Подсетимо, ова борбена песма била је својеврсна химна за припаднике комунистичких јединица отпора, који су се храбро борили против Мусолинијевих црнокошуљаша и нациста који су окупирали Италију. Управо су ови партизани потом на бензинској пумпи у Милану обесили Мусолинија и његову љубавницу Клару Петачи наглавачке. А после рата постали су окосница италијанске Комунистичке партије, која се дуги низ година борила против НАТО-а, америчких база у Италији и за пријатељство са СССР-ом.

А сада истог дана у Италији: партизанска антифашистичка песма на позадини пароле Бандере и Хитлерових украјинских саучесника! Митинг за мир, али у знак подршке онима који су испровоцирали рат, а данас, уз подршку НАТО-а и САД, траје.

Да, управо то се дешава данас у модерној Италији. То је стварно “помешано у гомилу, коњи, људи…”.

Бивши неофашисти на власти

Једном речју, међу „цивилизованим“ Европљанима данас је завладала права „пустош у главама“. У Италији о томе сведоче не само актуелни скупови у Риму и Милану, већ и резултати недавних парламентарних избора. Они су се претворили и у тријумф оних који не крију своје симпатије према фашизму. Дакле, и нови премијер Италије Ђорђа Мелони и шеф Сената Ињацио Ла Руса били су у прошлости лидери омладинског покрета неофашистичке партије „Италијански социјални покрет“ и више пута су изјавили да је Дуче је „учинио много доброг за Италију“.

Почетком новембра лист Месађеро је, позивајући се на изворе у италијанској влади, известио да власти још не разговарају о обезбеђивању новог пакета војне помоћи Украјини, упркос досадним захтевима шефа кијевског режима Зеленског. Публикација је као разлог навела недостатак довољног броја противваздушних ракетних система САМП-Т које је захтевао Кијев: ако буду послати у Украјину, Италија може изгубити сопствени одбрамбени систем. Међутим, доласком на власт, нова влада Италије већ је без сумње најавила пуну подршку неонацистичком режиму у Украјини.

Зато не треба да се чуди недавном гласању у УН, где први пут у историји Италија, Аустрија и Немачка нису подржале руску резолуцију о борби против глорификације нацизма.

Према речима Григорија Лукјанцева, комесара Министарства спољних послова за људска права, демократију и владавину права, заменика директора Одељења за хуманитарну сарадњу и људска права ресора, чак и када је дошло до раскола у редовима европских Уније 2011. Немачка, Италија и Аустрија изјавиле су да неће моћи да гласају против документа у коме се осуђује величање нацизма. И ево их – у „једном рову“ са Бандером, заједно са САД и Украјином!

Прошлог петка, Трећи комитет Генералне скупштине УН усвојио је руски нацрт резолуције. За документ под називом „Борба против величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције“ гласало је 106 земаља. Гласало је 106 земаља, 15 уздржаних, 52 земље су гласале против. . Међутим, појава данас међу оним земљама које су против, Немачком, Италијом и Аустријом – земљама у којима је фашизам рођен, не може а да не буде алармантна.

Вео лицемерја је стргнут

Зар они заиста не разумеју шта се дешава у Европи? „Постоји елемент који уједињује два пацифистичка трга Рим и Милано: рођени у контроверзи један против другог, у ствари немају предлога за мир између Русије и Украјине“, пише лист Ђорнале. „Ово су два квадрата пијана реториком, али разоружана пред сукобом.

Како наводи лист, у Риму су „за мир по сваку цену и не маре за узроке рата“. А митинг у Милану, према Ђорналеу, „представља иницијативу која више служи интересима Зеленског, Бајдена и фон дер Лајена – и не предвиђа никакво решење за прекид ватре. То су два улична пацифизма, заправо, рођена само за унутрашњу употребу.

„У сваком случају“, закључује лист, „вео лицемерја око сукоба мора бити срушен: Украјина је, заправо, већ ушла у НАТО. Она ужива у помоћи коју би било која чланица алијансе добила ако би била увучена у сукоб (почев од бескрајног броја западних саветника у војним униформама), и може да рачуна на амерички нуклеарни кишобран.

Међутим, на трговима Италије, где сада бесне масовни митинзи „за мир“, њихови учесници то никако не могу да схвате. У њиховим главама испраним западном пропагандом заправо влада „девастација“, услед чега многи Европљани украјинске неофашисте сматрају „жртвом“.

Дочекују их песмом италијанских комунистичких партизана, а ЛГБТ активисти постају готово главни апологети света. Под таквим паролама, колико год причали о „миру“, рат очигледно нећете зауставити.

Игор Веремејев/Столетие.ру

Бонус видео