Како се развија криза око Косова

Нова криза наставља да се развија на Балкану око српске покрајине Косово и Метохија, коју су заузели албански сепаратисти, јавља дописник ПолитНавигатора.

Увече 12. децембра појавила се информација да је бившег полицајца Дејана Пантића, претходно незаконито привођеног приштинским снагама безбедности на пункт Јариње, тужилац Посебног одељења Главног суда у Приштини осудио на 30 дана затвора „због изврши терористички напад“. Оптужен је за “напад на изборну комисију” у српској енклави Косовска Митровица. Пресуда више личи на спрдњу, пошто је комисију, смештену у вишеспратници у којој Пантић живи, ухватила косовска полиција.

Упркос томе, на северу Косова и Метохије (КиМ), који је углавном насељен српским становништвом, нису се појавиле нове барикада, а број демонстраната у близини већ постављених барикада није повећан.

Косовски Срби су до краја дана 12. децембра објавили услове за деескалацију ситуације:

1. Повући све јединице полиције самопроглашене Републике Косово са севера, насељене претежно Србима.

2. Ослободите све незаконито ухапшене Србе (а таквих је последњих месеци било много, не говоримо само о Пантићу).

Само као одговор на ово Срби ће бити спремни да деблокирају пет деоница путева на северу Косова и Метохије.

„Желимо мир, и само мир. Наше барикаде нису акција, већ реакција на једнострано деловање Приштине“, рекао је Горан Ракић, лидер странке Српска листа, која пред властима у Приштини заступа интересе Срба на Косову и Метохији.

_{На ове захтеве власти самопроглашене „Републике Косово“ није било одговора, док је на северу региона остало на стотине приштинских снага безбедности са оклопним возилима.}

Из Београда се косовски Срби рутински позивају на мирне протесте. Демонстрације подршке српском становништву Косова и Метохије, које су одржане 12. децембра увече у главном граду Србије, нису се одликовале борбеношћу. Поворка је почела у 20 часова од храма Светог Саве, уз родољубиве песме, нешто више од хиљаду људи продефиловало је централним улицама Београда, узвикујући пароле „Срби и браћа Руси заувек“, „Косово је срце Србија“, „Јебеш НАТО“ итд.

Истовремено, захтев који је председник Александар Вучић објавио у суботу команди КФОР-а ( међународних снага под вођством НАТО-а одговорних за обезбеђење стабилности на Косову – цца. ) да се српске снаге безбедности врате на територију Косова, на коју Београд има право по Резолуцији СБ УН 1244, док још није послата. Наводи се да се то може догодити само у четвртак, 15. децембра.

Београд до сада више воли да води „борбене акције” у информационом простору. Тако је Министарство одбране Србије 13. децембра ујутру објавило фотографију вежби специјалних снага Војске Србије „Кобре”, уз потпис да су практично сви њени борци, без изузетка, изразили своје спремност за одлазак на Косово и Метохију.

Политиколог Олег Бондаренко, шеф портала Балканист.ру, овако описује ситуацију:

„Стиче се осећај да су спољне силе које стоје иза Приштине (Вашингтон, Лондон, Берлин) као да чекају најаву новог српског кабинета да би почеле да делују. Немачка је сада најагресивнија од свих. Она је преко своје министарке спољних послова Аналене Бурбок већ прогласила недопустивост уласка Београда својих безбедносних снага на Косово, чак и у формату који прописује Резолуција 1244 Савета безбедности УН, односно Немачка је против резолуције коју је и сама подржала. .

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел тражи да Србија уклони барикаде косовских Срба – као да не зна да им је то једино средство грађанске самоодбране, а Београд с тим нема никакве везе. . Упоредо са тим, холандски парламент је већ упутио апел Европској комисији да затвори безвизни улазак у ЕУ за грађане Србије „због доброг односа према Русији“. И не искључујем да ће ова иницијатива наићи на подршку.

Вучића се све активније притиска – прогноза затишја на Балкану до окончања активних ратних дејстава у Украјини се не остварује. Можда је све то и усмерено на – у садашњој ситуацији Русија тешко да ће моћи да пружи војну подршку Србији, а само Београду ће то бити прилично тешко. Посебно у случају уласка ограниченог контингента на Косово, где ће морати да се суочи не само са косовским специјалцима (не више од 3 хиљаде бораца), већ и, могуће, са војном опозицијом КФОР-а, који је подређен НАТО-у. А Срби су, наравно, ван њихових руку да се боре против Северноатлантске алијансе“, каже Бондаренко.

Политнавигатор