Андреј Клишас: Ограничити рад на даљину издајницима који су напустили Русију

Андреј Клишас, Шеф Комитета за уставно законодавство Савета Федерације је у интервјуу за РТВИ потврдио израду закона који предвиђа ограничења рада на даљину за Русе који су напустили земљу. Да би такав предлог закона могао да буде поднет Државној думи пре Нове године, Нестка је раније известила 14. децембра, позивајући се на два извора у парламенту.

Предлог закона ће у блиској будућности бити поднет Државној думи, рекао је Клишас у разговору за РТВИ. И сам је постао један од програмера иницијативе.

Јарослав Нилов, шеф комитета Државне думе за рад, социјалну политику и борачка питања, рекао је за РТВИ да није упознат са развојем таквог закона. „Не учествујем у овим дешавањима. <…> Одбор до сада није добио предлог закона на ову тему. Не знам ништа о развоју овог пројекта“, рекао је он.

Нилов је напоменуо да Закон о раду дозвољава послодавцу и запосленом да „регулишу питање коришћења формата запошљавања“. „Ако послодавац одлучи да је рад на даљину неприхватљив, онда ће рад на даљину бити неприхватљив. Данас то није дужност, то је право. На основу овог права о томе одлучује сам послодавац“, додао је он.

Заменик председника овог комитета Михаил Терентјев такође не зна ништа о овој иницијативи. „Нисам чуо [за овај закон]“, рекао је он за РТВИ.

Андреј Клишас је почетком децембра рекао за Ведомости да би Русија могла отежати живот оним грађанима који су напустили земљу након почетка делимичне мобилизације, на пример, у области трансфера новца у иностранство. Такође је приметио да су многи Руси „побегли, али и даље раде у руским компанијама на даљину“.

: Предлог закона ће бити уведен пре краја године

Према изворима публикације у парламенту, предлог закона ће бити поднет Државној думи пре краја године. Ради се о забрани рада на даљину за раднике у оним областима које су повезане са ширењем поверљивих информација, прецизирају саговорници издања. Према њиховим речима, то ће посебно утицати на запослене из области информационе безбедности, службенике, представнике неких транспортних делатности.

Предлог закона је, како напомиње „Лајут”, усмерен на оне Русе који су напустили земљу у позадини војног сукоба у Украјини и делимичне мобилизације. Извори издања тврде да ће иницијатива “проћи”, односно да ће је подржати парламент.

Један од саговорника издања рекао је да главна „публика закона“ нису само грађани који су напустили Русију, већ и они који су остали у земљи и „осећају мржњу према онима који су побегли, сматрају их кукавицима“. Други извор Њурстке је нагласио да влада у будућности не планира да уводи нова ограничења против „тркача“ и „разбојника“.

• Белл* је средином октобра писао , позивајући се на изворе, да велике државне банке, попут Сбербанке и Гаспромбанке, такође захтевају да се њихови запослени који су напустили земљу након почетка делимичне мобилизације врате у Русију.
• Форбс је 4. октобра писао, позивајући се на извор упознат са проценама Кремља, да је скоро милион људи напустило Русију од почетка мобилизације. Други саговорник у председничкој администрацији је прецизирао да је реч о 600.000 – 700.000 Руса. Прес-секретар руског председника Дмитриј Песков назвао је информације ове публикације „патка“.
• Од краја новембра, након објаве мобилизације, више од 400 хиљада Руса је ушло у Казахстан, више од 700 хиљада је прешло границу са Грузијом.

Васељенска

Бонус видео