Крај пута Србије у ЕУ ако прихвати кандидатуру шиптарских злочинаца?

Београд је покренуо све политичке и дипломатске ресурсе како би захтев Приштине да добије статус кандидата за чланство у ЕУ, а који премијер привремених институција Аљбин Курти намерава да поднесе сутра, остао “мртво слово на папиру”.

Аргументација Србије да би прихватање ове апликације био незапамћен преседан темељи се на три кључне ствари.

Прва је Уговор о ЕУ, односно Лисабонски уговор из 2007, који предвиђа да чланице могу постати само државе, што Косово дефакто и де јуре није. Када би кандидатура била прихваћена, ЕУ би практично погазила сопствени устав.

Друга је чињеница да пет земаља ЕУ – Шпанија, Грчка, Кипар, Словачка и Румунија – не признају нелегално проглашену независност Косова, а за прихватање кандидатуре Приштине потребна је сагласност свих у Унији.

Трећа је да Косово не само да није чланица Уједињених нација, него у кровној међународној организације не може да “пребаци” ни половину, а камоли двотрећинску већину која је потребна да би добило столицу на Ист Риверу. Јер, од 193 чланице УН, лажна држава могла би да рачуна на максимум 83 гласа.

Курти је јуче потврдио да ће апликација бити поднета до краја недеље, а Приштина темпира да то буде сутра, када се у Бриселу на Европском савету буду окупили лидери 27 чланица. Здушно рачунају и на помоћ Чешке, која тренутно председава ЕУ, и која тај захтев треба да проследи Европском савету, а који апликацију треба да пошаље на даље разматрање у институције и тела ЕУ.

Тачније, о захтеву Приштине, по правилима, требало би да буде обавештен Европски парламент, као и скупштине земаља чланица. Коначну реч да ли ће захтев бити одбачен или прихваћен, треба да да Европски савет, и то једногласно, а после консултовања са Европском комисијом и након добијања сагласности Европског парламента, који одлучује већином својих чланова. Све и да апликација Приштине добије зелено светло од ЕК и ЕП, питање је како ће за прихватање њихове кандидатуре на Европском савету руке подићи лидери европске петорке која не признаје Косово.

Наши саговорници сматрају да, ако нико други, Кипар и Шпанија морају бити против због својих унутрашњих територијалних проблема, а не искључују ни могућност да би против биле и неке државе које формално признају независност Косова.

Шеф дипломатије Ивица Дачић рекао је да Србија ради на томе да чланице ЕУ које нису признале независност Косова са статусног аспекта оспоре најављену кандидатуру Приштине, да констатују да не постоје услови да се о томе расправља. Додао је и да се воде разговори са Мађарском, која, иако је признала, не гласа за Косово.

Бивши дипломата Зоран Миливојевић каже, за “Новости”, да је апликација Приштине маневар који је очигледно усаглашен са већином у ЕУ која их подржава:

– Ту пре свега препознајем Немачку, имајући у виду недавну изјаву канцелара Олафа Шолца да је то добро да Приштина аплицира. Када је реч о праву, такав захтев нема никаквог смисла, јер је једноставно правно немогућ. Наиме, члан 49 Уговора о ЕУ препознаје само државе које имају пун међународни правни субјективитет као могуће чланице. А Косово то није, оно је ентитет под протекторатом УН. Друго, тај захтев није могуће ни политички да се разматра, јер је за тако нешто потребан консензус свих чланица, а њих пет не признаје Косово.

Наши саговорници такође указују и да је лицемерје и парадоксално понашање Уније од избијања руско-украјинског сукоба толико да је хипотетички могуће да ЕУ погази и кључне документе на којима и сама почива. Јер, ако не реагују на то што Приштина не поштује ни Вашингтонски ни Бриселски споразум, који је гарантовала и сама ЕУ, ако из Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација као са шведског стола узимају шта им одговара, шта их спречава и да заобиђу кровни документ на којем Унија почива – Уговор о ЕУ.

ЗАКЉУЧЦИ “ПРАЗНИ”, ТРАЖЕ ДИЈАЛОГ

САВЕТ за опште послове ЕУ, који се састоји од министара задужених за европска питања, на јучерашњем састанку се, бар званично, није бавио најављеном апликацијом Приштине за статус кандидата. Савет је у закључцима затражио од Београда и Приштине да се без одлагања ангажују у дијалогу како би се “постигао свеобухватни правно обавезујући споразум о нормализацији односа”. Позвали су и на поштовање и примену свих досадашњих споразума и уздржавање од једностраних и провокативних радњи које би могле да доведу до тензија и насиља.

У закључцима се поздравља укупан напредак Србије постигнут у досадашњим приступним преговорима као и то што је за нову владу Србије ЕУ интеграција стратешки циљ, али се “изражава жаљење” што Београд није увео санкције Русији.

КОЛИЗИЈА СА ПОСТУЛАТИМА

ЗАХТЕВ Приштине за добијање статуса кандидата за ЕУ у директној је колизији са више европских норматива и правила, као и са два кључна члана Уговора о ЕУ.

Први је члан 2, који гласи: “Унија се заснива на начелу поштовања људског дигнитета, слободе, демократије, једнакости, поштовања људских права, укључујући и мањинска права, и владавини права.”

Ако ЕУ прихвати апликацију Приштине у тренутку када се спроводи терор над српском заједницом на КиМ, када су јој Куртијевом деструктивном политиком погажена сва права и угрожени животи и имовина, Брисел ће згазити основни постулат на коме Уније почива.

Други је члан 49:

“Свака европска држава која поштује вредности из члана 2 и која је посвећена њиховој афирмацији може поднети захтев да постане чланица Уније. Европски парламент и парламенти држава чланица обавештавају се о том захтеву. Држава подносилац захтева насловљава свој захтев Савету, који одлучује једногласно, након саветовања са Комисијом и након добијања сагласности Европског парламента, који одлучује већином својих чланова. Узимају се у обзир критеријуми приступања које је утврдио Европски савет.”

Д. МИЛИНКОВИЋ/ Г. ЧВОРОВИЋ / Новости

БОНУС ВИДЕО:

https://youtu.be/PtjY8MCY_-8