Тајна историја нацистичког батаљона “Азов”

Нема сумње да идеологија украјинског нацистичког батаљона “Азов” представља само “бизарни семиотички бућкуриш” у коме се мешају изопачени словенски и германски паганизам, сатанизам и још којешта друго. Али, према познатом “Твитер” налогу “Рашнс вит атитјуд”, они су и веома приземна организација, са врло конкретним везама са појединим украјинским олигарсима, припадницима режима у Кијеву и иностраним обавештајним службама и, најзад, са прилично издашним изворима финансирања.

“Азов” је с временом развио и своје право “пословно царство”, које укључује, између осталог, објављивање подједнако бизарних наслова, салоне за тетовирање или диловање дроге.

Везе “Азова” пружају се далеко на Запад. У нашем комшилуку, “Азов” има одличне везе у Хрватској, где се нарочито истичу поједина имена (нео)усташког покрета, попут “Хрватских суверениста” и Руже Томашић, посланице у Европском парламенту. Једино је извесно: батаљон “Азов” није никаква “патриотска организација младих Украјинаца”, која “храбро брани своју земљу од руске агресије”, а још мање “регуларна војна јединица”, како се “азовци” често представљају у Украјини и на Западу.

“Азов” је у међувремену прерастао у врло моћан и, можемо рећи, прилично “успешан” политички покрет, који одржава тесне везе са организованим криминалом и екстремистичким десничарским организацијама расејаним широм света. Почеци овог покрета везују се за бизарну личност Андреја Билецког, која припада полусвету и долази из квазиинтелектуалног и криминалног харковског миљеа.

Банда Билецког

Корене “Азова” треба тражити у неонацистичкој фудбалској и хулиганској сцени у Харкову. Билецки је био запажена фигура овог шароликог “покрета”. Родом из Харкова, Билецки се рано придружио бројним националистичким украјинским организацијама, на пример, покрету “Тризуб” из Лавова, а нешто касније је активно учестовао и у харковској ћелији Социјално-националне партије Украјине (данас партије “Свобода”).

Године 2006. Билецки је основао сопствену организацију “Патриоте Украјине”, националистичку или нацистичку организацију, која се бавила уличним насиљем, па чак и тероризмом. Такве нацистичке или паранацистичке организације не могу да се успињу без моћних покровитеља. Начин деловања и технологија успона организације Билецког у потпуности одговара технологији успона нацистичких организација из 20-тих и 30-тих година прошлог века. Покровитељ Билецког из тог периода био је Арсен Аваков, јерменско-украјински “предузетник” и политичар.

У периоду од 2005. до 2010. године, Аваков је био губернатор Харковске области. Од тада датира веза организације Билецког са полицијом у Харкову. Банда Билецког је тада, наводно, “помагала полицији да патролира улицама у потрази за илегалним имигрантима” и “борила се против илегалног пословања”. Осим својих “политичких активности”, они служе и као извршиоци Аваковљевих “пословних подухвата”. У ствари, они су били “батинаши” у служби олигарха, који су “заводили ред” међу незадовољницима. Политички криминал, премлаћивање непоћудних и сумњиви “бизнис” често иду заједно, руку под руку. Захваљујући овим “услугама” којима је помагао имућним, Билецки је себи и својој организацији обезбедио моћну политичку заштиту.

“Мали црни људи из Харкова”

Банда Билецког се брзо издиже из харковског блата, захваљујући преврату који се догодио 2014. у Кијеву.

Аваков је, убрзо после кијевског “мајдана”, постао министар унутрашњих послова Украјине. Плодна сарадња Авакова и Билецког се наставила. Руски неонациста Сергеј Коротких, звани Боцман, у то време постаје лични пријатељ сина Авакова. Боцман је, такође, водио засебну јединицу батаљона “Азов”, такозване “Боцман бојс”.

Године 2011. Билецки, као и још неколико његових “другова”, ухапшени су због пљачке. Према другим изворима, због покушаја убиства. Почетком 2014. Аваков, тада министар унутрашњих послова, ослобађа Билецког и његове саборце из затвора. Нешто пре тога, организација “Патриота Украјине” придружила се мајданским протестима и “Десном сектору”.

Људи одани Билецком и његовом моћном заштитнику Авакову учествовали су и у сукобима који су уследили 2014. након кијевског државног удара. Тада су били познати као “мали црни људи из Харкова” (што је требало да представља пандан “малим зеленим људима” са Крима). У то време, они су снимали претеће видео поруке упућене проруски настројеном становништву и учестовали у бруталном политичком насиљу.

У Одеси, 2. маја, учествовали су у покољу у Дому синдиката: у спаљивању живих људи, које су потом докрајчивали моткама. Људи под контролом Билецког су током “руског пролећа” нападали учеснике антимајданских протеста и одговорни су за нестанак бројних проруских активиста.

Бела раса у крсташком походу

Тада су, под покровитељством Авакова, створени “добровољачки батаљони” – “Азов”, “Ајдар”, “Донбас”, “Торнадо” и “Дњепар”. “Азов” је првобитно формиран као “добровољачка милиција”, 5. маја 2014, а Билецки постаје његов први “војни командант”. Ове, као и многе друге формације, ускоро су постале озлоглашене због своје отворене, садистичке бруталности према (про)руском становништву у источној Украјини.

Билецки је тада изјављивао да његов покрет има “историјску мисију да води беле расе света до коначног крсташког рата за њихов опстанак… крсташки рат против подљуди (Untermeschen), предвођених од стране Семита”.

“`Азов` се тада није упуштао у праве битке”, тврде „Рашнс вит атитјуд”. “Једина `битка` `Азова` у овом периоду догодила се када су ушли у Маријупољ, након што је Кремљ приморао доњецку милицију да се повуче из града. Сместа су почели да пљачкају, силују, насумично пуцају на цивиле, киднапују, муче и убијају проруске активисте, итд.” Са таквом “праксом” су наставили и касније.

Иначе, учешће “Азова” у рату било је тада углавном симболично. У местима где је био смештен батаљон “Азов” (Широкино, Золотоје, Мариупољ…) није било борби, али то није спречило да “Азов” постане познат широм Украјине, углавном по својим неделима. Заједно са украјинском обавештајном службом, они су водили и украјински тајни затвор у Маријупољу.

Држава у држави
“Азов” се из хулиганске милиције за кратко време трансформисао у војну формацију, уз издашно финансирање украјинских олигарха – не само Авакова, већ и Коломојског и Ахметова. “Патриоте Украјине” прерастао је у “Национални корпус”, који представља политичко крило “Азова”.

“Азов” је био умешан и у многе сумњиве послове, а Билецки је постао члан украјинске Раде (скупштине). Уз политичку заштиту, мафијашке везе и великодушне, претежно америчке спонзоре, “Азов” постаје права “држава у држави”.

“Азов” је постао и “критично средиште у транснационалној мрежи насилних десничарских екстремиста. Међународна секретарка Националног корпуса Олена Семењака је организовала бројне скупове и конференције, и развила везе са екстремно десничарским групама и партијама широм Европе, укључујући Италију и Немачку.”

“Азов” је повезан и са неонацистичким “Нордијским покретом отпора” из Норвешке, екстремно десничарским “Сосијал бастионом” из Француске (који је у међувремену забрањен), као и пољским покретом “Штурмовци”, естонском крајње десничарском партија ЕКРЕ и америчким неонацистичким покретом “Рајс абов”.

Маријупољ као феудални посед “Азова”

Билецког, који је почео да гради политичку каријеру унутар “Националног корпуса”, на месту вође војног крила “Азова” заменио је Денис Прокопенко. Он је широј јавности постао познат тек када је одбио да се рукује са Зеленским. Дипломирао је германску филологију на Кијевском националном универзитету, а пре почетка сукоба у Украјини 2014. године био је навијач Динама из Кијева. На Дан независности Украјине, 24. августа 2019. године, председник Владимир Зеленски одликовао је Прокопенка Орденом Богдана Хмељницког III степена.

Маријупољ, град у коме се до тада углавном говорило руски, “азовци” претварају у сопствени феудални посед, наравно, поново уз подршку и надзор украјинских и америчких обавештајних служби. У овом граду био је смештен штаб и један пук “Азова”. Нове јединице оснивају се у Харкову и Дњепропетровску.

Међутим, лидери и друге важне личности покрета концентрисане су данас у Кијеву. Када су штаб пука и огранак у Маријупољу уништени, “Азов” је попуњен присталицама из сопствене мобилизационе резерве.

У Кијеву се потом формира права “франшиза” ове опскурне организације. Огранци у Харкову, “Кракен” и “Фрајкорпс”, одговорни су за погубљења руских ратних заробљеника, који су документовани видео снимцима. Политичко крило “Азова”, “Национални корпус” успоставило је уз помоћ “Кракена” праву војну диктатуру у Харкову.

И нацисти и корисне будале

“Азов” није (само) политичка партија, ни војна или паравојна организација. “Азовске” цивилне структуре су се бавиле, или се и даље баве, војном обуком, образовањем деце, “добротворним акцијама”, издавањем морбидних и русофобских публикација, итд. Данас постоји право “пословно царство” “Азова”, које не заобилазе ни криминалне делатности. “Азов” је изникао из подземља и само је питање када ће се у њега вратити. Заправо, “Азов” ће постојати све док ужива моћну заштиту оних који су га и створили: моћних олигарха, режима у Кијеву и, изнад свега, западних, у првом реду америчких обавештајних служби.

Уосталом, извештаји које је објавила Канцеларија високог комесара Уједињених нација за људска права (ОХЦХР) такође повезују батаљон “Азов” са ратним злочинима као што су масовна пљачка, противзаконито затварање и мучење. У овим извештајима документована је “масовна пљачка цивилних домова, као и гађање цивилних подручја између септембра 2014. и фебруара 2015.” “Човек са менталним инвалидитетом био је подвргнут окрутном поступању, силовању и другим облицима сексуалног насиља од стране осам до 10 припадника батаљона `Азов` и `Донбас…” У извештају из јануара 2015. наводи се да је присталица Доњецке Републике приведен и мучен струјом и водом, чиме је изнуђено његово признање да је шпијунирао за проруске милитанте.

Новинар Лев Голинкин пише за амерички “Нејшн” да је “постмајданска Украјина једина нација на свету која има неонацистичку формацију у својим оружаним снагама.” Мајкл Колборн из “Форин полисија” назвао је “Азов” “опасним екстремистичким покретом наклоњеним неонацистима са глобалним амбицијама.”

У јуну 2015, канадски министар одбране је изјавио да канадске снаге неће пружати обуку или подршку батаљону “Азов” због њихових пронацистичких ставова. Представнички дом америчког Конгреса је 2018. такође донео одредбу којом се блокира “свака обука припадника Азова од стране америчких снага”, наводећи њихове неонацистичке везе.

Представнички дом је још раније, између 2014. и 2017. године, усвојио амандмане којима се забрањује подршка “Азову”, али су, због притиска Пентагона, ови амандмани “тихо укинути”.

Нацистички симболи овог покрета нису само пука иконографија. Лого “Азова” је “волфсангел”, оригинални симбол нацистичке оклопне СС-дивизије “Рајх”. Они не деле деци слаткише, као што то тврди “Глас Америке”. Они су дословна и верна реплика свог оригинала из 30-тих и 40-тих година прошлог столећа: крволочни, немилосрдни и увек спремни да се обрачунају са слабијим од себе.

Припадници “Азова” су убеђени нацисти, који желе да “одбране белу расу” од “инвазије азијских хорди из Русије”, Семита и осталих “обојених”. Али, они су, у исто време, и “корисни идиоти” у рукама моћника и њихових виших “пословних” и политичких интереса.

РТ

БОНУС ВИДЕО: