СМРТ ПАПЕ СЕ ПРОВЕРАВАЛА СРЕБРНИМ ЧЕKИЋЕМ Миран одлазак Бенедикта XVI изузетак

Мирна смрт папе Бенедикта XVI у ватиканском манастиру је у супротности са болном, насилном и понекад мистериозном смрц́у многих његових претходника.

Бенедиктов претходник Јован Павле II преминуо је 2. априла 2005. у Ватикану после дуге болести која је крај његовог 26-годишњег понтификата претворила у искушење.

После две узастопне хоспитализације и трахеотомије у фебруару 2005. године, папино стање се нагло погоршало крајем марта, прац́ено уринарном инфекцијом, сепсом и застојем срца.

Након трахеотомије, он је у великој мери изгубио моц́ говора и промрмљао је само неколико речи када се вратио у Ватикан 13. марта. Јавност после тога више није чула за њега.

Понтификат некада снажног и атлетског папе обележиле су многе здравствене тегобе.

Ослабљен је Паркинсоновом болешц́у и последицама тешког рањавања у покушају атентата на турског екстремисте Мехмета Али Агџу 13. маја 1981. на Тргу Светог Петра.

Борио се и са раком дебелог црева и последицама два прелома, рамена и бутне кости.

Изненадна смрт Ивана Павла I.

Његов претходник, Јован Павле I, „насмејани папа“, један је од папа са најкрац́им понтификатом у историји.

Изабран у августу 1978. у доби од 65 година, преминуо је 33 дана касније, вјероватно од срчаног удара, иако није обављена обдукција да би се утврдио узрок смрти.

Много се спекулисало да је папа можда убијен зато што је желео да доведе у ред финансије цркве, посебно проневеру монсињора Пола Маркинкуса, тадашњег шефа Ватиканске банке, који је био осумњичен за везе са мафијом.

Ниједна званична истрага није потврдила ове сумње.

Такође се много спекулисало о смрти Александра ВИ, који је био папа од 1492. до 1503. године.

После вечере са сином Чезаром 6. августа 1503. обојицу је погодила грозница. Много млађи Чезаре успео је да се опорави после неколико дана тешке болести, али 72-годишњи папа није.

Прва теорија је била да је то маларија, болест која је владала Римом у то време. Друго, да су отровани.

Јохан Бурхард, Александров блиски сарадник, рекао је: “Његово тело је било толико надувено да нисмо могли да га ставимо у ковчег који смо му наменили. На прву руку тело је било умотано у тепих”.

Постхумно суђење папи Формозу (891-896) сведочи о хаосу који је владао у Риму и Ватикану у 9. веку.

По наређењу папе Стефана ИВ, Формозовог заклетог непријатеља, његово тело је ексхумирано 897. године, обучено у папске хаљине и постављено је на папски престо да му се суди.

Пресуда је била да покојник није достојан понтификата. Сви његови акти и одлуке проглашени су ништавним.

Његово тело је потом раскомадано и бачено у Тибар.

Ватикански протокол детаљно описује процедуру у случају папине смрти.

Kоморник, кардинал који води свакодневне послове Ватикана док се не изабере нови папа, традиционално је потврђује смрт поглавара Kатоличке цркве.

То чинио тако што три пута удари по челу малим сребрним чекиц́ем и назове папу рођеним именом. Ако није било одговора, папа је мртав.

Ова традиција није примењивана од смрти Јована XXИИИ. 1963. године Године

У савремено доба, папину смрт констатују лекари.

Слободна Далмација

БОНУС ВИДЕО: