Михаило Меденица: Вазда је то: „Уби, Србина!“- инцидент, не више од тога

Михаило Меденица: Вазда је то: „Уби, Србина!“- инцидент, не више од тога.

Вазда је то: „Уби, Србина!“- инцидент, не више од тога.

Вазда има довољно разлога за то, оправдања на претек и више него разумевања јер – зашто, па, не убити Србина..?

Србин је увек и свугде ловина. Србин је трофеј.

Како би они што кличу: „Уби, Србина!“, знали да су живи и да постоје да није српске главе?!

Чему би им служиле руке да није српске крви на њима?!

Шта би од историје, традиције и културе имали осим отетог са српског леша, гроба и згаришта Србиновог..?

Србин је ловина, и Србин је- глуп!

Србин и прашта и заборавља.

И пре него што опрости он је заборавио!

Све што они имају од наслеђа су чакије и србосјеци а Србин- заборав и врат!

Векови имају мање тога да памте и казују од Србина али не, Србин изабере заборав и врат…

Србин је глуп у својој доброти, јуришао је за оне који су бежали, најбоље наше пострадало је за најгоре њихово, а добри и глупи Србин мој верује да ће му бити захвални због тога.

Због тога те и презиру, мој Србине!

То не могу да ти опросте- што си крварио њихове ране!

Што су твоје главе падале да њихове стоје!

Што ти се вазда исто мушко име, исти праг, иста колевка и исти гроб- занављају!!!

Како да ти опросте што си гинуо да би они живели, сви они који те радосно поздрављају: „Уби, Србина!“?!

Глупи мој, добри и заборавни Србине, зар заиста верујеш да си добродошао у кућу коју су ти спалили, а ти трчао на мобу да је спаљену озидаш па да се крвник усели у њу?

Чиме они доказују да су живи до твојом смрћу?!

Све што имају од историје ено им у јамама и вртачама!

О твоје кости су накалемили своје животе, добри и глупи Србине мој.

Ти имаш векове, они чакије и србосјеке, па опет имају више…

Они памте да ти заборављаш!

Заборављаш пре него што и опростиш!

Добри и глупи Србине мој, вазда за свакога превише жив, за себе никада довољно да ти се праг и мушко име запате…

Добри и глупи Србине мој, хоћеш ли икада научити да ти није свако брат- пружају ти руку а мераче врат…

Они памте да ти заборављаш, запамти то, или ћеш и то заборавити..?

Довека ловина и плен, довека само инцидент, довека ће те бити превише па и један да останеш, мој Србине, јер заборављаш, а они немају шта друго да памте…

Михаило Меденица/ИН4С

Бонус видео