Пушоња: Све је у божијим рукама, и онима које се зову ”invisable”

Све је у божијим рукама, и онима које се зову ”invisable”

Док сам стајао испред скупштинског здања гледао сам стотинак присталица Шаровића. Углавном старија оронула радничка класа. Онда је око 3 сата пристигло још неколико стотина. Свеукупно око 500 људи, са све новинарима и безбедњацима у цивилу. Једна жема коју знам из храма Александра Невског обрадова ми се као рођеном брату. Прилази ми председник мотоклицистичког удружења и каже да је ово брука. Помиње Велику Британију у којој милион просветара демонстрира због услова рада. Рекао сам им да је све у божијим и рукама тајних служби. И заиста тако мислим.

Када сам у марту месецу стигао у мој кабинет, ушао је замном шеф кабинета и рекао ми да је стигао неки господин из Загреба, и да би хтео да га ја примим. Упитао сам га, којим поводом? Каже Жика, ”Зато што воли ”Заставу” па би желео да обиђе НАТОм порушене, а нашом вољом обновљене производне капацитете”. Ушао је човек педесетих година и дао ми визит карту власника погребног друштва из Беча. Донео ми је на поклон ”Најбољи хрватски коњак”, ”Најбоље хрватске чоколаде” и ”Најбољу хрватску каву”. Био сам затечен и почео сам да преврћем по глави, и да се питам, имамо ли ишта најбоље, а да је српско. Сели смо и он ме замолио ако бих му могао омогућити да обиђе производне капацитете, у првом реду пресерај, лакарницу и монтажу. Дао сам му мог возача и обавестио директора фабрике, Ђорђевића, да прими госта. Када је све завршено замолио је да га поново примим. Пренео ми је утиске, а онда ми дискретно рекао да има поздраве из Волсбурга (WV) да је њихов одговор позитиван, и да ће доћи у октобру. Пре бомбардовања ја сам на конференцији у Варшави изнео моје виђење Ј&V организовања српске аутоиндустрије са неким од светских играча. Материјал сам специјално проследио Др Вајснеру, човеку задуженом за интернационалне пројекте.

Избори још нису били расписани али се причало о њима. Милошевић је од нас слављен на свим медијима, и већ био стављен на листу хашких ”злочинаца”. Помислио сам да ме овај човек нешто ”фарба”. Онда сам га упитао, како он то зна као делатник погребног друштва. Тако сам сазнао да је обавештајац хрватске и немачке службе. Отишао је, а ја сам размишљао како се то може десити. Било ми је у домену научне фантастике. А десило се!

И тако, јуче, гледајући у та скупштинска врата, приђе ми непознат човек и рече да Вучић неће потписати докуменат кога се плашимо. Али да је термин агенде за потпис април месец. Што значи да ће то урадити неко други. Ћутао сам знајући за ово претходно искуство. И он сам настави, ”Потпис ће доћи са новом гарнитуром”. Наставио сам да ћутим. Запамтио сам кључно име оног који долази. Зове се Јеремић. Да имам 30 година, одмах би то избрисао. Овако, са искуством, ћутаћу. Није далеко мај.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: