Хуан Гваидо као тајни производ по стандардима ЦИА

Хуан Гваидо као тајни производ по стандардима ЦИА.

Судбина америчке марионете.

То што се Вашингтон стално меша у унутрашње процесе у другим земљама, промовишући тамо своје креатуре, одавно није вест. Догађаји у Венецуели и појава у њој „паралелног председника“ Гваида су доказ за то.

Сједињене Државе остају на путу да дестабилизују Боливанску Републику и свргну њеног председника Николаса Мадура. У мају 2018. самоуверено је победио на изборима. ЦИА и „сродне организације“ потрошиле су огромне суме на изборну саботажу, али стабилност друштвено-политичког система који је створио Уго Чавез издржава све тестове – од економске саботаже и саботаже на енергетским објектима до индивидуалног терора. 

Потенцијални противници Мадура из опозиције – Енрике Каприлес, Леополдо Лопез, Антонио Ледесма, Фреди Гевара и још неколико других – компромитовани су покушајима рушења венецуеланског режима. Оперативци ЦИА и службеници Стејт департмента морали су да „открију” тајно особље другог реда. Тако се лик Хуана Гваида, рођеног 1983. године, појавио на политичкој арени Венецуеле. Родом из средње класе, споља помало подсећа на Уга Чавеза: велики нос, карактеристичне усне, али очи без оне унутрашње концентрације која је одликовала Команданта Ига до последњег дана његовог живота.

На привилегованом католичком универзитету у Каракасу, Гваидо је дипломирао индустријско инжењерство. Такође је добио оптужбу за непријатељство према Чавистама: наставно особље универзитета углавном није прихватило Боливаријску револуцију. Услужни Гваидо је направио избор: не иде уз „популисте“. Гваидов античавистички рад на универзитету, који је традиционално надгледала америчка амбасада, није прошао незапажено и он је завршио у САД на Универзитету Џорџ Вашингтон. Тамо су се официри ЦИА упознали са Гваидом. Курс „одбрана демократије”, вештине откривања присмотре, прислушкивања, технике тајног рада – Гваидо је ненаметљиво уведен у све ово. Кажу да савремени политичар не може без таквог специјалног знања.

Увођење Гваида у политичке процесе у Венецуели нису изнудили његови амерички кустоси. Године 2009. постао је један од оснивача странке Народна воља, 2010. је изабран за резервног посланика са могућношћу да заузме место у случају упражњеног места због оставке или смрти једног партијског члана. Гваидо је 2015. године изабран за посланика Народне скупштине на парламентарним изборима. Након Мадурове победе на изборима 2018, ЦИА је одлучила да је Гваидо зрео и да је време да га изведе на сцену. У јануару 2019, 36-годишњи посланик Гваидо је изабран за председника Народне скупштине Венецуеле. Он је саопштио да Мадура не сматра легитимним председником и има право да врши овлашћења шефа државе! Не без напора ЦИА, Гваида је подржала опозиција, проглашен је за „привременог председника“ Венецуеле.

Рапхаел Фолеи

Амерички дипломата Рафаел Фоли, заменик шефа америчке мисије у Венецуели, политички саветник (читај: резидент ЦИА), одиграо је велику улогу у промоцији Хуана Гваида. Фоли се похвалио успешном операцијом приликом уручења награде Марк Палмер за унапређење демократије. Процедура је обављена у децембру 2020. године, Гваидо се у медијским извештајима појављивао као „утицајни политички вођа“ који ће ускоро да стави тачку на „илегалног“ председника Мадура. Постојале су прогнозе да ће „још неколико дана“ и Николас Мадуро морати да бежи на Кубу или Северну Кореју, како се не би поновила судбина Моамера Гадафија…

Фолијева улога је поздрављена у Тхе Фореигн Сервице Јоурнал, месечном издању Америчког удружења за спољне послове : „Он је успео да унапреди демократске иницијативе суочен са некооперативним режимом који представља опасну претњу по људска права и безбедност земље и регион“. Наглашено је: „Мадуро, и даље на власти након спорних избора 2018. године и оптужен у Сједињеним Државама за трговину дрогом, има везе са колумбијским и блискоисточним терористичким организацијама и организованим криминалом.

Гигантске суме су потрошене на промоцију Хуана Гваида не само из тајних фондова ЦИА-е, већ и из средстава експроприсаних од стране „овлашћених од Гваида“ и венецуеланске нафтне имовине похрањене у америчким банкама. Банка Енглеске је, не без сугестије Американаца, објавила спремност да располаже венецуеланским златом приближне вредности од милијарду долара. Значајан део украдених средстава искоришћен је за одржавање дипломатских „представништва” Гваида; плаћени су његови „борбени другови“ и кадрови из редова опозиције, изабрани да управљају земљом, „збачени са угњетавања диктатуре“.

Земље НАТО-а, Финска, Шведска, Украјина и многе чланице ОАС, укључујући Бразил, Аргентину, Колумбију, Чиле, Перу, прогласиле су признање „председника Гваида“. Генерални секретар ОАС-а Луис Алмагро, чије су везе са Чешком више пута разоткриване, допринео је таквом налету антиболиварских осећања у њему одговорној организацији. Укупно, током америчке кампање против Мадура, било је педесетак земаља које су подржале америчку марионету. Стејт департмент, ЦИА, ФБИ и друге америчке агенције су урадиле добар посао да се једном заувек отарасе наследника Уга Чавеза.

Чинило се да крај боливарске владавине у Венецуели није далеко. Међутим, Николас Мадуро држи фронт и није сам. Подржавају га Русија, Кина, Куба, Мексико, Никарагва, Белорусија, Иран и друге земље.   

Као одговор на операцију Стејт департмента, Мадуро је протерао све америчке дипломате, укључујући Фолија, из земље. Неколико дана су уништавали тајна документа, спавајући у својим канцеларијама „у нехигијенским условима“. Немогуће је не цитирати упечатљиву фразу из Фолијеве пријаве за награду Марк Палмер: „До последњег дана у Каракасу, наставио је да подржава тамошње демократске лидере. Како није прецизирано.

У позадини успешног дијалога у сенци између Николаса Мадура и актуелне, у великој мери обновљене венецуеланске опозиције, лик Хуана Гваида је избледео, а он се све мање помиње као „председник“. Сам Гваидо је у недавном интервјуу шпанским новинама сажео извесну завршну црту под историјом свог субверзивног рада у интересу Сједињених Држава: „Моја животна достигнућа су већ одавно превазишла сва очекивања. У уџбеницима историје мораће да стављају звездице, праве џиновска подножја, дају веома дуга објашњења, и неће имати шта више да понављају да сам ја био председник Венецуеле. Лако је погодити на кога је Гваидо мислио под заменицом „они“: оне који су осујетили покушаје да се на место шефа државе постави америчка марионета.

Да ли ће Американци затворити „Пројекат Гваидо” или задржати, тешко је рећи. Сам „привремени председник“ спреман је на сваку опцију: како кажу, нека буде.

Нил Никандров/ФСК.РУ

Бонус видео