ХОЋЕ-НЕЋЕ „СЕДМАК ЧОБАНИН“ СЕ КАНДИДУЈЕ, ЈЕР ЊЕГОВО СТАДО ОД БЛЕЈАЊА ОБНЕВИЂЕЛО ЈЕ!

ХОЋЕ-НЕЋЕ „СЕДМАК ЧОБАНИН“ СЕ КАНДИДУЈЕ, ЈЕР ЊЕГОВО СТАДО ОД БЛЕЈАЊА ОБНЕВИЂЕЛО ЈЕ!

„За кокошку и орла не питам,

Но што стрепи лаф од гуске, кажи?“

Истрајно политичко блејање „најбројнијег и најјачег“ политичког стада дало је (не)очекивани резултат, јер се њихов несмјењиви политички лидер, у народу од миља (пр)озван „Мило Чобанин“, као „највећи и најјачи“ политички фармер у Црној Гори, коначно а тобоже невољно, извјесно је и по трећи пут кандидује за мјесто предсједника прве (ек)олошко-(п)равне, и једино његове „много вољене“, транзицијом опустошене, демократско-натовске, слободарско-угњечене и угњетене, туристички „најпросперитетније“ и нај(про)европскије државе Горе Црне! Хоће-неће, коначно, (пре)ломио се је!?

Само су наивни могли (по)вјеровати у његов „одлазак у шуме“, дуго и премуд(р)о пречешљавање, залијетање, (од)лагање и у мозгу његовом (пре)ламање да надалеко препознати, од европског и политичког „угледа и повјерења“, превејани политички лисац и „Седмак Чобанин“ (на)пушта политичку кандидатуру и (у)трку да се по трећи пут домогне предсједничке фотеље и тиме (пре)пушти првијенство над троструким мандатним троном своме партијском другару и још „(по)часном предсједнику“ Филипу Л(иј)епом, као (нај)небитн(иј)ој политичкој фигури у укупном предсједничком мандату државе им Црне Горе!

Богме се већ унапријед бијаху, на обезвлашћеној политичкој сцени, понадали и многи страначки лидери да ће „најјачи и најмоћнији“ политички фармер, прије времена, напуштити своје (пр)осуто и преостало, заблуђело стадо бијело и одустати од кандидатуре за предсједника државе му Црне Горе односно његовога купљенога „независног“ Монтен(иј)егра!

Још непунољетну „независност“ држа(в)ну успио је купити уз помоћ европских „стручњака и посматрача“ задужених за (спро)вођење референдума из не тако давне 2006. године, са таман онолико процената колико су били унапријед договорили, политички „неутрално“ зацртали и интересно натурално укалкулисали!

Непрестано по торовина и у јавности политичко блејање његовога политичког стада широм Горе Црне, које се чуло из полунапуштених торова Д(Р)ПС-оваца, пало је на мелем(но) политичко срце „оца нације црногорске и државе независне“, одлучног владара и „чувара живота и смрти“ његових економски растерећених односно осиромашених и оглоданих до коске грађана, па је „болећиво“ услишена усмена и на одборима страначким „колектив(н)а“ замолница: „Седмак Чобанине кандидуј се“, која се чула и изнад неба, од заблуђелих и одлуталих дрпс оваца!

Зар би „Седмаку Чобанину“ било лако да се одрекне и напушти своје заблуђело политичко стадо, које га је својим тродеценијским политичким блејањем подржавало и одржавало на високом чобанском каменом (прије)столу односно државној премијерској и(ли) предсједничкој кожној фотељи?

Наравно да се (не)радо прихватио да још једанпут (сиц!) води своје политичко стадо дрпс оваца „правим“ и само његовим путем уз лични, идеолошки и политички мото: „Да се вуци не преједу меса, да овчица која не (залута ил’) занесе своје руно у грм покрај пута, да подстриже(м) што је предугачко, да одлије(м) ђе је препунано, (…) и да раји (грађанима) узду попритегне(м), е је раја ка’ остала марва“! Тако је „Седмак Чобанин“ више од три деценије владао страначким стадом и чинио што је хтио цијели свој политички живот, а кани и овога изгледног му предсједничког мандата, по трећи пут, још јаче (при)тезати узде и колане дрпс овцама и уједно грађанима са НАТО-вском помоћи у (проев)ропском Монтен(иј)егру! Такав је дрпс оваца лидер „побједничког духа“!? Не одустати од власти, макар то било и по цијену личнога живота!

Како се ближи крајњи датум за подношење и овјеравање предсједничке листе, на изборима заказаним за 19. март текуће године, тако се и број предсједничких кандидата повећава односно (от)пада један по један!? Наравно, све политичком заслугом Д(р)И(н)К-а, као надлежнога тијела или органа који даје себи за право правосудну, уставну и пресудну улогу у цијелом том политичком вртлогу, а који ће олакшати изборни побједнички процес, макар у првом кругу за пролаз, будућем односно зацртаном предсједнику у „независном“ и НАТО-вском Монтен(иј)егру!

Сасвим је више него очигледна политичка улога Д(р)И(н)К-а, који заслугом дијела партијских чланова Д(Р)ПС-оваца олакшава односно ослобађа политички простор од озбиљних политичких конкурената за предсједничку кандидатуру! Прије свега ту мислимо на предсједничког кандидата из „Покрета Европа сад“ и кандидата „Уједињене Црне Горе“, којима нађоше „валидне“ разлоге да одбију кандидатуру или је врате на допуну, јер има(ју) двојно држављанство или да извјестан број потписа је „дупликат“ односно „недостаје“!?

Дакле, једном од најозбиљнијих кандидата на предсједничким изборима, који је могао бити велика препрека „Седмаку Чобанину“ односно Милу Ђукановићу, је одбијена кандидатура; иако Д(р)И(н)К није судски орган који је надлежан да доноси пресуде, ако су већ кандидати доставили потребна и важећа документа прописана за учешће на предсједничким изборима, а другоме кандидату нађоше и утврдише „мањак потписа“, чак преко 2000 (двије хиљаде)!?

Нико на политичкој и јавној сцени црногорској или од надлежних државних институција да се гласне и постави упит: Има ли (не)ко и међу потенцијалним предсједничким кандидатима двојно држављанство односно макар онима који се јавно промовишу и заносе да би хтјели бити учесници на изборима предсједничким? Посебно треба поставити упит за „предсједника свих грађана“ или Мила Ђукановића: Да ли има двојно држављанство и када га је стекао, јер се увелико прича јавно да има држављанства још два: Швајцарске и Уједињених Арапских Емирата!? Није (не)могуће и ваљало би, макар превентивно, провјерити у надлежној државној институцији, а то је барем њима лако!?

Што се тиче преосталих предсједничких кандидата из странака „мањинских народа“ који се „озбиљно“ (на)јављују или су у току (до)стављања предсједничких листа са законски предвиђеним бројем поптписа они су одавно већ позната политичка лица, која ће имати сасвим другу улогу односно биће (ис)помоћ предсједничком кандидату, који долази из „најјаче и набројније“ странке Д(Р)ПС-оваца.

С обзиром на чињеницу да за сада нема неких великих и јаких коалиционих кандидата, јер је све подређено уситњавању и на „индивидуалном“ је односно на страначком нивоу онда је много лакше предвиђети пролаз „побједника“, макар исход у првом кругу предсједничких избора!

Дакле, сасвим је сигурно да ће се „Седмак Чобанин“ односно политички „Мило Чобанин“ (не)вољно кандидовати за предсједничко мјесто, јер његово заблуђело политичко стадо од предугог блејања обневиђело је потпуно и за трајно!

Др. Момчило Пејовић/Борба.ме

Бонус видео