ЕКСКЛУЗИВНО! ТАЈНА ДОКУМЕНТА РДБ: Како је Шешељ у сред одбрамбених ратова планирао братоубилачки у сред Србије

„Након кулминације сукоба у тек основаном Српском покрету обнове, Војислав Шешељ је 18.05. 1990. године у Београду, од присталица одцепљеног крила ове странке формирао Српски четнички покрет (СЧП)“.

Стоји у уводу низа тајних докумената о деловању Војислава Шешеља од 1990. године до 1995. године, током ратних дејстава на простору бивше СФРЈ.

Све фотографије у већој резолуцији можете преузети на крају текста!

Од сумњивих ликвидација, пребијања и мистериозних нестанака његових сарадника, који су у неким моментима одлучили да се повуку из СЧП, касније из СРС, ратнохучашких деловања на просторима СФРЈ, због чега смо доведени пред целим светом у позицију земље која је водила освајачке ратове, а не одбрамбене, као што и јесмо, до прибављања оружја са фронта са којим би се извршио насилни преврат против режима Слободана Милошевића.

Одмах након оснивања Српског Четничког покрета, који због заговарања терористичких и екстремних идеја није могао ни бити правно регистрован, већ су почеле унутарње трзавице. Због његовог апсолутизма и самовоље у одлучивању један број припадника СЧП је јавно захтевао његову оставку.

Потписници овог саопштења убрзо су добили одговор, најпре јавне претње ликвидацијом а убрзо су Шешељ и његове најкестремније присталице прешли и на дела.

На страни 2. овог извештаја описан је догађај из 1.09. 1990. Када је група од 30 припадника Шешељевог СЧП, добро наоружана упала у кафић „Индех“ на Новом Београду и претукла бившег Шешељевог телохранитеља и још једног бившег припадника СЧП, обојица потписници саопштења у ком се захтева Шешељева оставка са чела СЧП.

Овај догађај отворио је пандорину кутију насиља које су чланови СЧП испољавали према бившим члановима, онима који се побуне незадовољни вођством али и обичним грађанима који су се јавно изјашавали за Социјалистичку партију Србије. (стр.3)

Оперативни рад у који је улазила и ликвидација читавог полицијског и политичког врха Србије, почео је још пре формирања паравојних формација у оквиру СЧП, 1991. Године. Наиме, један од најближих Шешељевих сарадника, током студија у Београду добио је задатак да сачини списак дотадашњих партијских руководиоца, старешина СУП-а и представника власти који су према његовим речима предвиђени за ликвидацију.

Он је сараднику ресора државне безбедности (РДБ) испричао и да је СЧП илегална организација која намерава да у Србији силом узме власт и да се због тога формирају и спремају четничке „тројке“. (4.стр)

Како се даље наводи у документу на страни 4 С обзиром да СЧП није могао бити регистрован, а Војислав Шешељ и његови истомишљеници имали су потребу за јавним политичким деловањем 23.2.1991. године дошло је до уједињења овог покрета са деловима Радикалне странке из више градова Србије у Српску радикалну странку (СРС). СЧП је и даље егзистирао али као колективни члан СРС.

Ратни сукоби и Шешељева великосрпска хегемонија

Почетак ратних сукоба у Хрватској Војислав Шешељ је са великом радошћу дочекао. У ратовима на простору бивше СФРЈ он је видео одличну прилику, пре свега да се наметне као лидер национално орјентисане Србије али и начин како да прибави преко потребно оружје за насилну промену социјалистичког система.

Према речима његових најближих сарадника у разговорима са сарадницима РДБ једна од првих наредби Војислава Шешеља свом чланству била је да се у случају мобилизације ЈНА не јављају у јединице где имају ратни распоред, већ у четничке јединице које они формирају.

Заједничко овим паравојним групама је чињеница да су осниване мимо позитивних правних норми Републике Србије, као и то да су њихови руководиоци и самозвани комаданти одбијали предвиђену могућност деловања кроз форму добровољаца у оквиру територијалне одбране. (стр. 5)

Марта месеца 91. године руководство СРС наредило је општу мобилизацију свог чланства и започело са упусивањем добровоаљаца за одлазак на ратиште у Хрватску.

Добро је познато да је Шешељ у рату боравио као статиста и да је његов посао био оперативан, а не на терену. Међутим јавном мњењу он се наметнуо као активан учесник борби, малтене херој, а управо захваљујући његовим ратнохучаким порукама, посебно чувеном реченицом докле је он видео „Велику Србију“ – Карлобаг, Огулин, Вировитица – Србија је пред читавим светом оптужена за хегемонистичке тежње и освајачки рат, а који је у стварности био одбрамбени.

Ратна дејства и набавка оружја за грађански рат у Србији

Упркос чињеници је српски народ у Хрватској био у одбрамбеном рату против усташког режима и етничког чишћења, да су се отварали фронтови широм БиХ, Шешељу је на уму био план за још један рат – братоубилачки у самој Србији. Будући да на власт није могао доћи легалним путем кроз изборе, јер његове идеје никада нису биле довољно препознате као народне и државотворне, а пре свега да у својој странци није трпео ни интелектуалце, што је и сам потврдио више пута реченицом – да у његовој странци нису паметни паметни људи, јер је он сасвим довољан, једини начин да преузме власт било је насилним путем.

И док су српски добровољци гинули на фронту за Шешељеве циљеве кроз новоформирану јединицу добровољаца „Српска војска“, у чијем формирању је учествовало и Удружење Срба из Хрватске и Српска народна обнова, њему је основни циљ био набавити оружје и наћи место где ће се вршити обука оних који ће спровести масовну ликвидацију државног и полицијског врха Србије.

На странама 8 и 9 извештаја РДБ-а наводе се имена (сва лица су затамњена) лица која су добављала са ратишта оружје и друга експлозивна средства ради стварања страначких војних формација а која би била стављена на располагање Војиславу Шешељу у датом тренутку.

У јесен 93. Године Војислав Шешељ је распустио СЧП из СРС и заједно са једним професором из врха СРС направио нови илегални СЧП.

Основна замисао овог организовања је илегално формирање војних јединица у Србији, Црној Гори и евентуални у РСК и Рс, уколико би оне тамо биле забрањене.

На страни 10. стоји:

„План предвиђа да СЧП буде организован на територијалном принципу у месне, општинске, окружне области и централни одбор. Сваки одбор је у обавези да одрганизује, развија, попуњава, опрема и увежбава одговарајуће војне јединице зависно од могућности попуне људством, наоружањем и другом опремом.“

Даље се наводе обавезе сваког штаба који би формирали четничке одреде који се могу у најкраћем року окупити и довести у пуну борбену готовост.

На странама 11. И 12. припадници ресора државне безбедности износе оперативна сазнања о Шешељевој терористичкој организацији и наводе да је поменути план деловања стручно урађен за шта је било потребно добро познавање теорије војне организације, коју он нема, претпоставља се да је план рађен у сарадњи са тимом војних стручњака.

Посебно је интересантно да се све ово дешава у најтежим тренуцима у Србији, пуној избеглица, под санкцијама, економски уништеној, са бројним људским губицима у ратовима. На улицама у тим данима буктали су грађански протести данашње жуте опозиције која је такође желела не крај Слободана Милошевића, већ успостављање поретка по моделу Запада, а са којима је, на челу са Вуком Драшковићем (кога је према данашњим информацијама још тада финансирао Запад), Војислав Шешељ једно време активно сарађивао.

Све ово отвара бројне видике и размишљања, али једно је сигурно – то је да Шешељу није било стало до добробити Србије, већ искључиво до власти!

Весна Веизовић / Васељенска

Фајл са фотографијама у већем формату можете преузету у линку испод!

*** ЛИНК ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ ФАЈЛА ***

Фотографије су ексклузивно власништво портала Васељенска.нет