Одговор на “бјес” на ДОСТОЈанствен начин

Одговор на “бјес” на ДОСТОЈанствен начин.

Поводом изругивања Достојевском и његовом чувеном “Идиоту” од стране новосарајевске клике огласила се и Амбасада Руске Федерације. Саопштење преносимо у целини:

Како што су говорили у Старој Грчкој и у Риму – „љути се – онда ниси у праву“. Само на такав начин можемо да одговоримо нашим опонентима у Сарајеву који су прочитали наш фељтон о представи „Идиот“ али суштински ништа нису могли да одговоре на њега. Показали су свој бјес и ништа више. Због „Идиота“ нама је било смијешно и жалосно истовремено – стога смо објавили наше утиске у облику фељтона. Одговорићемо на сличан начин и сада.

Дакле пођемо редом. Већина коментатора узбуђено је питала како смијемо да постављамо оквире за умјетност и да се мјешамо у позоришни живот. Чекајте, господо, како и коме можемо да постављамо оквире? Ми немамо ни једне законске могућности да некоме нешто намјетнемо овђе, а и нећемо. Није наша земља, нису наше традиције, није ни наш обичај. Ваљда сте нас помјешали са западним амбасадама или са нелегитимним Уредом Високог представника који стално указују шта и ко требало би да ради у овој земљи. Дакле нисмо се мјешали и нећемо.

Али као представници једне државе која има достојанство те као наследници велике руске културе изразили смо наше негативно мишљење. Зар немамо то право? Нисмо коментарисали „умјетничку интерпретацију“ него осудили смо јавну и лажну политичку оптужбу. Имамо право. Морамо. Парафразирајући госпођу Спахић, „занемарити то било би кукавички“. Изразили смо нашу осуду да нас чују. Сарајево себи позиционира као толерантна престоница. И овђе сваки коментарише свашта. Да будемо конкретни – западне амбасаде осуђују понекад пар ријечи на социјалним мрежама. Још једном – осуђују и мјешају се у унутарње ствари БиХ. Буквално прије пар мјесеци подигла се кампанија за забрану приказивања филма о успостављању Републике Српске. Да ли је филм у овом смислу умјетност или ипак политика? А нама значи ви ускраћујете право реаговања на директну увреду наше земље. Да ли смо вас исправно разумјели?

Сада ипак о представи. Одмах да истакнемо оно главно, шта смо хтјели да кажемо. За нас постоје моралне границе у умјетности и у политици. Нама је драго да неколико људи, судећи по коментарима, схватило је нашу поруку. Један коментар преносимо у цијелини: „Замислите да неки паћеник режира Хасанагиницу у којој Аскер Хусо и Аскер Суљо прангијају Бега Пинторовића а све то посматра, онанишући, воајер Хасанага…“. Управо оно смо желели да кажемо. Ово није слобода умјетности. Слобода једног се завршава гђе почиње слобода другога. Замислите да ће неко снимити нову верзију филма „Валтер брани Сарајево“ са црнцем-хомосексуалцем у главној улози и са оргијама партизана у шуми. Хоћете реаговати или нећете? За разлику од ваше „пуке фантазије“ – ово сасвим није. На такав начин одавно приказују класичну литературу у филмовима на Западу. „Добар је западни стандард“ – такозвани ефекат „Нетфлиџ“. Прије неколико година познат је био сликовит случај са доживљајем умјетничке слободе – француски магазин „Шарли Ебдо“ је објавио карикатуре са Пророком Мухамедом. Русија је то чврсто осудила и изразила негодовање. А ви бисте значи подржали? Говорећи речима популарног мотоа – Ви сте, значи, „Шарли“? Је ли тако?

На томе у принципу могли бисмо и да завршимо јер нисмо прочитали у медиијима ниједног суштинског одговора осим псовки и прозивки. Али можда да коментаришемо бар неки од низа невјероватних тврдњи који смо пронашли у одговору госпође Спахић те у сарајевским новинама.

“Радити Достојевског на сцени данас, а занемарити рат у Украјини био би кукавички чин” – молим Вас, да ли сте озбиљно? Достојевски је био савременик различитих ратова али није писао о њима нити је улазио у политику. У чувеним “Бјесовима” изнео је критику управо на рачун нихилистичких револуционара као противника традиционалног руског друштва и државе. Много је вјероватније да би писао о злочинима украјинских нациста. А било је их, наводи се у саопштењу амбасаде Руске Федерације у Сарајеву.

Бонус видео