Пут у нигде: Зашто је изграђен скривени пролаз, откривен у Кеопсовој пирамиди

Овај улаз је чврсто блокиран гранитним блоковима од више тона. По свему судећи, био је замаскиран испод прелепе кречне облоге која је првобитно била на Кеопсовој пирамиди, али се у 14. веку срушила услед земљотреса, а затим је потпуно однета за изградњу у Каиру.

Сходно томе, када је калиф Ал-Мамун владао Багдадом у 9. веку, фасада је још увек била ту, па је морао да тражи улаз, могло би се рећи, насумично. Ал-Мамун је био син легендарног Харуна ал-Рашида (тачније, Харуна ал-Рашида) и постао је познат као покровитељ наука. Под њим је, на пример, Птоломеј преведен на арапски, изграђена је опсерваторија у Багдаду и основана библиотека. Али постоји мишљење да је овном тукао Кеопсову пирамиду у нади не толико да ће напунити ризницу знања колико да ће пронаћи безбројна блага фараона Куфуа (у грчком изговору – Кеопс).

Као резултат тога, Ал-Мамунови људи су избушили улаз 10-15 метара нижи од правог и на ухо (према буци камења који је падао унутра) ипак дошли до ходника који води до гробница. До данас туристи улазе кроз улаз у Ал-Мамун. Али ту није нашао никакво богатство. Једна вековна прашина свуда около. А најинтересантније је да сам фараон није био у саркофагу. Иначе, Херодот је веровао да Куфу није сахрањен у његовој пирамиди, иако је изграђена посебно за њега. То само по себи изгледа чудно: потрошити колосалне ресурсе своје земље, вероватно упропастити огроман број људи на овом градилишту, да би завршио закопан не зна где. И сам покушај да се овековечи сећање на себе у овом случају може се сматрати прилично сумњивим: правила, како историчари сумњају, скоро пола века, ако не и више,

Углавном, египтолози неће мировати док бар не пронађу фараонову мумију, или бар не сазнају шта се са њом догодило. И наравно, сама пирамида, као и сва древна египатска архитектура уопште, веома је мистериозна: многе чињенице указују на то да су градитељи били вођени локацијом Сиријуса, Северњаче. Надалеко је позната и изненађујућа подударност локације три велике пирамиде у Гизи и три звезде Орионовог појаса. Коначно, сама конструкција пирамида је једна од највећих мистерија. Говоримо о томе како је подигнута, и како су тачно те структуре уређене, како је све прорачунато и осмишљено унутра.

А пошто је прави улаз затворен, а време варварских метода као да је давно прошло, савремена наука прибегава штедљивим, а опет невероватним методама: уз њихову помоћ можете видети кроз пирамиду. Још 2016. године педантна студија са детектором космичког зрачења показала је да негде иза главног улаза постоји нека врста празног простора. Затим је ово место проучавано помоћу ултразвука, радара који продире у земљу и ендоскопа – и на крају су видели скривени ходник.

Протеже се хоризонтално и својом архитектуром комбинује се са изгледом главног улаза: управо такав шиљасти плафон је сакривен иза угаоних плоча на врху. По величини, пролаз је отприлике два пута два метра. Дугачак је око девет метара.

Само се тиме завршава, како научници сумњају , ничим. Ово још није сасвим тачно, али главна верзија је да потез не води никуда, а намена му је чисто инжењерска, архитектонска – за хармоничну расподелу тежине пирамиде. Иначе, његова укупна тежина се процењује на око 6,5 милиона тона. Истраживачи верују да стварање ове мале празнине помаже да се тежина мало помери на другу страну и на тај начин обезбеди стабилност целе пирамиде. Они боље виде. Али ипак, то не умањује мистерију древне египатске цивилизације и чак делимично додаје интригу: такво познавање математике, астрономије, физике и таквих прорачуна накита у то далеко време не може а да не задиви.