Цетиње – некад град културе и спорта, данас „пријестоница“ дилера и каматаша

Некад сам са поносом говорила да сам Цетињанка. Цетиње је, за вријеме Петровића, био једна од културних пријестоница Европе. Мало мјесто, али ипак важна метропола у коју су радо навраћала имена попут Лорда Бајрона, Нушића, Копитара, Мушицког и многих других. Градић пун амбасада и омиљено боравиште многих дипломата. Колијевка свјетски познатих сликарских легенди попут Ђурића и Лубарде. Град у коме су се, у дворишту зграде Банских станова, као клинци, играли Данило Киш, Павле Вујисић и Ратко Ђуровић. Град који је изњедрио Леса Ивановића и Љубомира Ђурковића. Најмањи град на свијету са највише спортских асова! Град јединственог духа и специфичног хумора.

Данас је то град дилера, каматаша, киднапера, наоружаних екстремиста, насилника и разних опскурних ликова. Град ког као таоца држи шачица политичких активиста и неандерталаца који, својим бурликањем и агресивним понашањем, а под изговором да бране црногорски национални идентитет, само наносе штету и нашем граду и идентитету. Брукају га, срамоте и обесмишљавају. Због њих се, већ неко вријеме, свако поштено чељаде стиди да каже да је са Цетиња.

Сандра Вујовић/ФБ/ИН4С

Бонус видео