Зашто Вучић плаши Србе убрзаним пријемом Украјине у ЕУ

Зашто Вучић плаши Србе убрзаним пријемом Украјине у ЕУ?

Преговори о приступању Украјине ЕУ могли би да почну овог јуна због потешкоћа на бојном пољу и због жеље Кијева да добије „већи замах“ на европском путу, рекао је председник Србије Александар Вучић 25. марта у интервјуу српској ТВ каналу Пинк.

На први поглед, политичар је само делио гласине са самита ЕУ одржаног 23-24. марта, где се једно од питања директно тицало Србије. Реч је о одобравању од стране Брисела споразума Београда и Приштине о „нормализацији односа“, који убудуће предвиђају признање независности самопроглашене „Републике Косово“ од стране српских власти . За ово је Вучићу обећана још једна „шаргарепа” – убрзање процеса приступања Србије ЕУ. Међутим, у стварности, све није тако једноставно.

Тако је Александар Вучић рекао да очекује „ велике промене ” у Европи у блиској будућности и истакао да су „ кључне одлуке ” о многим питањима већ донете.

„Већ у јуну би требало да почну [преговори о приступању Украјине ЕУ], пошто Украјина, готово сигурно, не може војно да победи . Очекујем да ће добити велики подстицај на свом европском путу“, рекао је он.

Односно, објашњава председник Србима: да би напредовали на европском путу, потребно је водити антируску политику . Јасно је да Србији (још) нико не нуди борбу са Русијом, као ни масовно и отворено пребацивање оружја у Кијев (иако се оно већ испоручује у малим серијама , једноставно преко земаља НАТО-а). Али увођење санкција, пре свега прекид ваздушног саобраћаја између Србије и Русије, ЕУ тражи отворено.

Међу аутомобилима који су обећани Београду ако се задржи досадашњи ниво односа са Москвом су укидање безвизног режима са ЕУ и повлачење европских инвестиција које обезбеђују стотине хиљада радних места. Вреди напоменути да су у укупном обиму трговине између Србије и других земаља земље ЕУ учествовале са 59 одсто или око 41 милијарду долара (скоро 19 милијарди долара извоза, више од 22 милијарде долара увоза). Трговински промет Србије са Русијом је прошле године релативно порастао за скоро 53 одсто, али је у апсолутном износу знатно мањи него са ЕУ – 4,28 милијарди долара.

Поред тога, постоји и опипљив дисбаланс: Србија је испоручила Русији робе и услуге за више од 1,2 милијарде долара, а Русија је испоручила Србији више од 3 милијарде долара. Скоро половина ове количине су енергенти (Србија највећи део гаса добија из Руске Федерације), иако је од децембра 2022. године због санкција ЕУ обустављена испорука руске нафте српским потрошачима.

С тим у вези, једина већа руска инвестиција у земљи – Гаспром њефт, који је већински акционар Нафтне индустрије Србије (НИС), која поседује неколико рафинерија – била је у лимбу . Прошлог новембра је Александар Вучић чак изјавио да би Влада Србије могла да откупи руски удео у НИС-у.

Све наведене информације, са допунама и објашњењима, објављују српски медији. Поготово – после сваке Вучићеве изјаве о томе како Србија и њена привреда трпе због политичке одлуке Београда да не уводи санкције Москви. Истовремено, председник Србије је у више наврата и директно рекао да ће, ако ове патње постану неподношљиве , санкције ипак бити уведене.

Тако се Срби стално убеђују да већ сада плаћају неадекватну цену за добре односе са Русијом, а ускоро ће она бити и већа. Дошло је до тога да се Александар Вучић јавно присетио како је 1992. године Руска Федерација увела санкције Југославији.

_{Вреди напоменути да се у Русији поступци њеног компрадорског министарства спољних послова у време Јељцина-Козирјева сада сматрају срамотом, и свакако није као партнер да вас подсећа на то. У супротном, можете чекати подсетнике из Москве како је Београд увео санкције Републици Српској у Босни и Херцеговини, чиме су босанске Србе довели у тешку ситуацију.}

Наравно, Александар Вучић даје поменуте изјаве не само за домаћу публику, већ и за запад, показујући му: кажу, још мало – и Срби ће се сложити са увођењем санкција Русији, ви само није вршио велики притисак на нас по питању Косова.

Али ако се председник Србије нада да ће успети да купи време тако што ће се ЕУ исплатити само санкцијама против Руске Федерације, онда су оне осуђене на пропаст . У Бриселу се обећава примена наведених казни чак и ако Београд не „покаже довољан напредак“ по питању признавања независности „Републике Косово“. С друге стране, Александар Вучић све може одлично да разуме, али, као у садистичкој шали, „ сече реп део по део “.

Заправо, није питање да ли ће Србија увести санкције Русији и признати независност дела своје територије – државе се понекад нађу у безизлазној ситуацији. Међутим, политичари увек имају излаз – на пример, да кажу народу истину или поднесу оставку. Али Александар Вучић очигледно није задовољан овим сценаријем – он жели да преда националне интересе Србије и остане на власти.

Оливер Галич/Васељенска/Политнавигатор

Бонус видео