НЕКОЛИКО ЗМИЈА ВИЂЕНО У БЕОГРАДСКОМ НАСЕЉУ, МЕШТАНИ У СТРАХУ

0

Змија (Фото: Depostihotos/alex.stemmer)

НЕКОЛИКО ЗМИЈА ВИЂЕНО У БЕОГРАДСКОМ НАСЕЉУ, МЕШТАНИ У СТРАХУ.

Топли и сунчани априлски дани измамили су и гмизавце из њихових скровишта. Житеље Борче уплашила је прошле недеље змија дугачка више од једног метра, а змије су у овом насељу претходних дана виђене више пута. Иако у Београду не живе опасне и отровне змије, већ се ради о безопасним белоушкама свеједно њихова појава изазива природан страх код људи.

Прочитајте још:  Швајцарској компанији 8.600 евра по радном месту
Из ЈКП “Ветерина Београд” раније су објаснили да је змијама, које су хладнокрвне животиње, неопходна погодна спољна температура за њихов метаболизам и обављање редовних активности. Тако са растом спољне температуре змије постају активније, у супротном оне успоравају све своје процесе.

Као што смо већ речено, змије у Београду не спадају у отровне, међутим не препоручује се да им грађани прилазе, а нарочито да их убијају, јер су оне и законом заштићене.

Казна за убијање змије се креће од 14.000 до 100.000 динара јер се оне сматрају корисним животињама. Змије једу глодаре и тако помажу људима да се реше ових штеточина.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Прочитајте још:  Мојсиловић отпутовао у службену посету САД - да ли Србија најављује напуштање војне неутралности?
Иако је сусрет са њима изненадан, пракса показује да се ретко завршава нападом змије. Па тако, ако је не дирамо, може једино да нас уплаши.

Змије којих има у Београду и околину нису отровне, не треба их гурати штапом или ударати. Уколико немате могућности да их безбедно удаљите, рецимо ушла вам је у стан, на терасу, најбоље је да се само склоните уколико вас она плаши и позовете “Ветерину Београд”, истакли су за Београд на Блиц из “Ветерине Београд”.

Отровницама Београд није природно станиште

Опасне и отровне змије у Београду могу се наћи само нелегално, односно уколико је приватно лице држи у тераријуму, а она одатле некако побегне. Други начин на који такве змије пронађу пут главног града јесте што се ушушкају у моторни простор приватног возила, где им је топло, и онда случајно буду превезене из планинских подручја. Што се већ и дешавало. Једна од таквих случајева је када је у Булевару Деспота Стефана пронађена отровница – поскок.

Тада је екипа “Зоохигијене” однела змију отровницу у Зоолошки врт, где је привремено била смештена јер они једини имају услове за држање таквих животиња, пре него што је враћена у природно станиште.

“Змије воле топло, пролеће их је разбудило”

Прочитајте још:  Весна Веизовић: Запад и ЛГБТ+ екстремисти изазивају грађански рат у Србији, у сусрет томе - видимо се на Прајду!
Није необично да се змије појављују и у урбаним срединама.

“Било је појава у центру Београда и уједа чак, поскок је био у питању. Иначе, ти гмизавци нападају човека само из страха и само уколико су угрожене или их нагазите – каже др Растко Ајтић, стручњак за змије.

Прочитајте још:  Почела примена нове заштитне мере којом се због тежег прекршаја одузима возило
Сада, са топлим и сунчаним временом веће су шансе да их видимо, јер оне сада излазе да се “сунчају”.

Ајтић објашњава да у рано пролеће мужјаци излазе да би сперматозоиди сазрели зато најпре виђамо мужјаке по граду како се сунчају.

– Морају да се сунчају и тада је могуће видети их на камењару. Када је повољна температура, змије траже скровиште, храну и место за сунчање – истиче Ајтић.

Прочитајте још:  Упркос киши преко 100.000 људи на величанственој Спасовданској литији коју предводе мошти Светог владике Николаја (фото, видео)
При сусрету са змијом која није отровна, ко се не плаши може је и ногом дотаћи, а она ће само отићи својим путем.

– Код нас има 10 врста змија, три су отровне, поскок, шарка и планински шарган, који насељава високе планинске пашњаке, има је на Проклетијама и на Динарском луку – каже Ајтић и додаје да је најраширенија врста у Србији је поскок.

Шарка је специфична, воли хладна станишта, остала је на Копаонику, Вршачким планинама, некада је била на Фрушкој гори. Шарку су имали и Посавина и Подунавље, али се задржала само по неким енклавама.

Курир

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *