НЕКОЛИКО ЗМИЈА ВИЂЕНО У БЕОГРАДСКОМ НАСЕЉУ, МЕШТАНИ У СТРАХУ

НЕКОЛИКО ЗМИЈА ВИЂЕНО У БЕОГРАДСКОМ НАСЕЉУ, МЕШТАНИ У СТРАХУ.

Топли и сунчани априлски дани измамили су и гмизавце из њихових скровишта. Житеље Борче уплашила је прошле недеље змија дугачка више од једног метра, а змије су у овом насељу претходних дана виђене више пута. Иако у Београду не живе опасне и отровне змије, већ се ради о безопасним белоушкама свеједно њихова појава изазива природан страх код људи.

[irp]Из ЈКП „Ветерина Београд“ раније су објаснили да је змијама, које су хладнокрвне животиње, неопходна погодна спољна температура за њихов метаболизам и обављање редовних активности. Тако са растом спољне температуре змије постају активније, у супротном оне успоравају све своје процесе.

Као што смо већ речено, змије у Београду не спадају у отровне, међутим не препоручује се да им грађани прилазе, а нарочито да их убијају, јер су оне и законом заштићене.

Казна за убијање змије се креће од 14.000 до 100.000 динара јер се оне сматрају корисним животињама. Змије једу глодаре и тако помажу људима да се реше ових штеточина.

[irp]Иако је сусрет са њима изненадан, пракса показује да се ретко завршава нападом змије. Па тако, ако је не дирамо, може једино да нас уплаши.

Змије којих има у Београду и околину нису отровне, не треба их гурати штапом или ударати. Уколико немате могућности да их безбедно удаљите, рецимо ушла вам је у стан, на терасу, најбоље је да се само склоните уколико вас она плаши и позовете „Ветерину Београд“, истакли су за Београд на Блиц из „Ветерине Београд“.

Отровницама Београд није природно станиште

Опасне и отровне змије у Београду могу се наћи само нелегално, односно уколико је приватно лице држи у тераријуму, а она одатле некако побегне. Други начин на који такве змије пронађу пут главног града јесте што се ушушкају у моторни простор приватног возила, где им је топло, и онда случајно буду превезене из планинских подручја. Што се већ и дешавало. Једна од таквих случајева је када је у Булевару Деспота Стефана пронађена отровница – поскок.

Тада је екипа „Зоохигијене“ однела змију отровницу у Зоолошки врт, где је привремено била смештена јер они једини имају услове за држање таквих животиња, пре него што је враћена у природно станиште.

„Змије воле топло, пролеће их је разбудило“

[irp]Није необично да се змије појављују и у урбаним срединама.

„Било је појава у центру Београда и уједа чак, поскок је био у питању. Иначе, ти гмизавци нападају човека само из страха и само уколико су угрожене или их нагазите – каже др Растко Ајтић, стручњак за змије.

[irp]Сада, са топлим и сунчаним временом веће су шансе да их видимо, јер оне сада излазе да се „сунчају“.

Ајтић објашњава да у рано пролеће мужјаци излазе да би сперматозоиди сазрели зато најпре виђамо мужјаке по граду како се сунчају.

– Морају да се сунчају и тада је могуће видети их на камењару. Када је повољна температура, змије траже скровиште, храну и место за сунчање – истиче Ајтић.

[irp]При сусрету са змијом која није отровна, ко се не плаши може је и ногом дотаћи, а она ће само отићи својим путем.

– Код нас има 10 врста змија, три су отровне, поскок, шарка и планински шарган, који насељава високе планинске пашњаке, има је на Проклетијама и на Динарском луку – каже Ајтић и додаје да је најраширенија врста у Србији је поскок.

Шарка је специфична, воли хладна станишта, остала је на Копаонику, Вршачким планинама, некада је била на Фрушкој гори. Шарку су имали и Посавина и Подунавље, али се задржала само по неким енклавама.

Курир

Бонус видео