Хрватски новинар проглашен за ”руског шпијуна” и тешко претучен, крив што је муж руске новинарке Дарје Асламове

Хрватски новинар проглашен за ”руског шпијуна” и тешко претучен, крив што је муж руске новинарке Дарје Асламове

Позната руска новинарка Дарја Асламова радила је као војни дописник једног од најутицајнијих руских листа „Комсомолскаја правда“ на многим „врућим тачкама“ света.

Државе из којих је извештавала: Чеченија, Абхазија, Нагорно-Карабах, Осетија, Таџикистан, Југославија (два рата – 1993.године на српској страни током рата у Босни и Хереговини (дружила се и радила интервју са Радованом Карађићем) и 1999.године за време НАТО агресије на СРЈ), Камбоџа, Руанда, више пута је била на Косову и Метохији, последњи пут 2022.године је била и задржана на заједно са супругом од стране „косовске полиције“.

Текст са његовог телеграм канала:

”Мој супруг, познати хрватски новинар Роберт Валдец, јуче је поново претучен у дворишту наше куће у селу. Ударац је дошао отпозади док је из аутомобила износио кесе при повратку из куповине. На неко време је изгубио свест. Сада је у болници. Од фебруара 2022.године редовно добија претње на хрватским друштвеним мрежама са оптужбама да је руски шпијун, да му је жена руска шпијунка. Типичне русофобске глупости. Али заједно смо 22 године, а цела Хрватска зна причу о нашој љубави.

септембра прошле године, након што ме је муж увече одвезао на аеродром (летела сам за Москву), у пет ујутру неко је покуцао на врата наше куће. Мој муж је, пробудивши се мислећи да су комшије које су имале некакву невољу куцале, отворио врата, а затим је добио страшан ударац у главу. Тукли су га и када је пао, ногама су му поломили четири ребра. Иако су хрватски медији писали о овом нападу, власти у земљи нису показале интересовање. Роберт није добио заштиту. Никога није било брига шта се догодило. Како се ово могло десити у цивилизованој земљи?! Врло једноставно. Он је „погрешан новинар“ са становишта неких русофобичних представника локалне власти, пошто има супругу руску новинарку.
Претње су и даље стизале. Да бих спасла мужа, једва сам успела да добијем руску тромесечну визу за њега у Србији. Руски конзулат у Хрватској више не издаје визе, пошто је већина руских дипломата протерана из земље. Била нам је велика срећа да се нађемо у безбедној Москви и проведемо мирну, тиху зиму. Сва три месеца Роберт је писао чланке о томе како заправо живе Московљани. Написао је истину. Да не умиру од глади и да фекалије не теку улицама како су преносили западни медији. Да су продавнице пуне производа. О томе како људи славе Нову годину и Богојављење. Ови чланци су изазвали сумануту бес појединих хрватских русофоба. Поново су пљуштале претње: „Само се усудите да се вратите у Хрватску! Видећеш шта ће бити са тобом! Умри у проклетој Русији!“

Првог марта је истекла виза. Вратио се у своју вољену домовину која му је толико недостајала. Али ноћне море су се вратиле. Сада су већ почеле претње не само њему, већ и мени. Као, нека се твоја жена само усуди доћи у Хрватску. И како ће се они обрачунати и са мном! А онда се напад опет поновио. Подли напад с леђа, иза угла. И опет је уследила потпуна равнодушност власти. Кога у званичној Хрватској занима судбина познатог новинара Роберта Валдеца?! На крају крајева, он се усудио да се „погрешно“ заљуби и ожени. Русофобија је немилосрдни крвави расизам!
Али постоје и друге чињенице које су узнемирујуће. Оба напада су професионално организована. Нема сведока. А први напад се десио ноћу, само неколико сати након што сам напустила Хрватску. Ко би могао знати за то? Озбиљно сумњам да би хрватске обавјештајне службе могле бити умешане у оба напада. У сваком случају, сумњиво је да након септембарског напада, о којем су известили хрватски медији, нико од представника снага безбедности није истраживао, нико је пружио заштиту. Само тишина. Очигледна сврха ових окрутних и гнусних батина је да се застраши слободни новинар Роберт Валдец и да се натера да побегне из земље, да постане изопштеник, да буде лишен домовине.

Желим да знам да ли је Хрватска слободна и правна држава у којој је закон на снази, да ли постоји ефикасна полиција и тајне службе способне да заштите своје грађане од руку убица и разбојника, да ли тамо постоји независна штампа која брине о заштити својих колега. Такође желим да знам шта ће хрватски званичници учинити да заштите мог мужа, независног хрватског новинара.

И још нисам рекла последњу реч. Све моје изјаве о томе како су ми лично претили и како су ме уцењивали у Хрватској, све службене документе и жалбе чува мој хрватски адвокат. Ако ме убију или убију моје најмилије, све ће бити објављено”.

БОНУС ВИДЕО: