Јасеновац и Градишка Стара
Српска стратишта – Јасеновац и Градишка Стара
Професор Џордан Питерсон је објаснио феноменологију света морских ракова. Они се сукобљавају око територије и женки. Постоји неколико фаза одвраћања и застрашивања конкурента, а последња је директна непријатељска борба. У њој слабији губи део тела или гине. Победник узима ”источни, централни и западни део Америке”. Грешка, део океана. Он се потом понаша као прави бандит. Има хране у изобиљу. Док се гости он редовно обилази ”рупе” плашљиваца. Снажно демонстрирајући своју моћ, он салива страх у кости пораженима па они стрепе за сваки свој покрет. И док он живи како хоће, препаднути и поражени умиру од страхова. Слабо једу.
Ретко и на брзину напуштају своју јазбину како би покупили остатке одбачене хране. О женкама да и не говоримо. Нису на ”јеловнику”. Оно што ми је било интересантно јесте стање њиховог церебралног система. Док је код силеџије мозак био по правилу тежи, он је био и другачије грађе. Његова самоувереност била је без граница. Сератонин је текао у потоцима. Са друге стране мозак препаднутих и поражених почео би да вене. Он се развијао као ропски. У свему је следио предвидиво послушничко понашање и избегавање ризика. За неког посматрача, приспелог са стране, на изглед иста створења имала су сасвим другачији мождани систем. И живот!
Читајући књиге наших антрополога запазио сам да су и они, без икаквих мерења, уочили, а потом дефинисали две доминантне врсте наших понашања, а тиме индиректно установили и разлике можданог ткива. Робски и силеџијски. Не зна се који је гори. Да ли човек ”који подвија реп” пред сваком шушом или онај други који би устао и против Бога када би му био на дохват руке. У сваком случају интересантно је о томе размишљати. Вероватно да постоји и трећа, и четврта група можданих система, скривена испод радара посвећених истраживача па је они нису открили. Назвао би их људима који су освестили божији дар и значај слободе у духу који није дат остатку животињског света.
Када сам пре двадесетак година први пут дошао у посед доктората Бруса Липтона, био сам задивљен. Он је медицинску науку револуционарно спустио на ниво атома па се са те честице назад враћао молекулима, једињењима и другим хемијским супстанцама завршавајући на појави живог света – ћелији. Постало ми је јасно када неживо постаје живо. Информација, енергија, па тек материја. Сјајно је његово поимање разлике између нормалне и канцер ћелије. Нормална би метафорички била алтруистички човек који води рачуна о свенародном бићу. Канцер ћелија би био тајкун или олигарх који краде информацију и репродукује самог себе бесконачно пута док укупан организам (народ) страда. Међутим, за ову прилику навео бих само његова запажања о развоју нервног система. Мислим да је он први рекао како није биологија (генетика) доминантна већ окружење. Он је прво посматрао два пацова близанца у различитом амбијенту. Први, у опуштеном рајском амбијенту, је развио низ истраживачких склоности. Био је релаксиран и део мозга одговоран за процесе био је изузетно развијен. Онај други живео је у стресном окружењу пакла. Имао је утисак да сваки његов покрет прати нека мачка или нека друга ненормалност. Његов мозак везан за процесно мишљење био је потпуно неразвијен али је зато онај важан за рефлексе био доминантан. Ипак му то није помогло да избегне (била је група таквих пацова) обољења попут срчаног или можданог удара и канцера ткива.
После су истраживања обављана са децом. И резултат је био исти. У средини где је посвећеност родитеља, а потом и друштва као целине била максимална, они су расли и максимално развијали свој мозак везан за процесно мишљење. Они други, из растурених породица, у средини која баштини само насиље и превару, постајали су преваранти и силеџије. Њихов мозак је био сасвим другачији, мерен и у килограмима али и у распореду синапси. Тако су ”црни” људи у САД били склонији насиљу, а једино прихватљиво поље социјалних активности где су видели своју шансу био је бокс, кошарка, атлетика и амерички фудбал. Једном речју, личило је да су биолошки супериорнији. А онда су се појавили Срби и Кличков.
Интересантно је да САД води један сасвим сигурно, сенилни старац. А земљу, каква је Украјина, бивши шампион бокса, Кличков (градоначелник је главног града али добар је за поенту објаве). Ако ћемо поштено, очекивали би обрнуто, да неки биолошки супериоран ас води САД, а бедне Украјинце који су решени да нестану води неки ”дека карифека” (ово је позајмљен израз од мог пријатеља Т. Црногорца). Тако би било у животињском свету, јачи остају. Слабији путују.
У овом нашем, то није тако. Захваљујући чему? Захваљујући томе о чему учи Брус Липтон, нашем мозгу који је у стању да предвиди понашање силеџије. И не само то већ и да смисли пакао за непослушне сили и силнику. Способност јединке да мотивише друге и да сарађују односи превагу и потврђује нашу народну, ”два лоша убише Милоша”.
Данас у Српској обележавају сећање на страдање Срба (и Јевреја, и Рома) у Независној Држави Хрватској. Жртве су познате. Починитељи геноцида би такође требали бити познати. А да ли су? У месецу смо априлу. Годину дана пре ”пробоја” капије коју су чували добро наоружани Хрвати у усташким униформама, 17. априла 1944. енглески неговани мозгови захтевају од Југословенске владе, коју су сместили у свом предсобљу, да ђенерала и министра те владе, Драгољуба Михаиловића искључи из ње. Да краљ овласти Тита за општу мобилизацију, а да костур нове владе чине Др Анте Шубашић и комуниста Констатиновић.
Па добро, могло им се. Исте године, 18.јуна 1944. у Ватикан ће ”Светој столици” стићи Павелићева порука да ставља сву своју војску на располагање Титу и савезницима. То није било добро! Зашто? Да је депешу спремио директно у Лондон, онда би било боље. Овако заобилазно, за ропске мозгове који размишљају линеарно, ова вест је испала ”логична”. А није. Ватикан није имао никакав кредибилитет да у тој ствари буде сведог поменуте намере. До тада је већ преко милион Срба отишло Богу на истину захваљујући хрватско-муслиманским војскама. ”Света столица” је у све то била директно умешана. Али та ”светиња” има у свом портфолију нешто за трговање са победницима. Рецимо, гашење фашистичког покрета у околини Рима, а и шире. У силама победницама су Енглези који су наумили да овладају фашистима са минимималчним напорима. Они праве обавезујуће договоре.
И када бисмо порадили на развоју мозгова наших нараштаја дошли бисмо до сазнања, како су специјалисти, који су патентирали право на први конструкт концентрационих логора, дошли на идеју да почетком овог века за геноцидан народ прогласе Србе, који су само у претходном веку прошли кроз три геноцида, од којих је други по реду био тотални. Ништа мање погубан није био ни онај први. Од 280 великих стратишта на планети земљи, на ондашњу Србију отпадало је 98. На земљу са 0.1% светског живља, 35% најстравичнијих светских стратишта. Закључак је јасан, људски закони, а не биолошки, учинили су да неки од нас постају робови, а други господари.
Срби су платили високу цену да би били своји на своме. Ипак, и даље нам фали АМБИЈЕНТ да би исправљали погрешно учење и понашање. Када у планини почне вејавица и невреме, живот не стаје већ се све одвија као да је нормално стање ствари. Посебне функције (зимске службе) аутоматски ступају у дејство и живот се наставља без застоја. Иста појава би бацила у вишенедељни хаос неко место које није свикло на ту врсту изазова. Није нормално да се Срби понашају као народи које никада није захватио хаос геноцида. Да буду вечито без одговарајућих органских функција, и ”изненађени”. То ваља мењати. И много тога још. Нека је лака земља онима који изгубише живот само зато што су били Срби.
Мирослав Пушоња / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
