Све већи проблеми у ГСП-у: Мањак возача, а вишак запослених у администрацији

Поред превеликог броја запослених у администрацији ГСП Београд, овом предузећу ипак недостају возачи. Број возача аутобуса на крају 2022. године био је 2281, што је недовољно за неометано функционисање јавног превоза. Овај недостатак возача не прави само проблеме у редовном функционисању саобраћаја, већ проузрокује и лоше услове рада.

***Текст објављујемо у оквиру серије истраживачких прича које потписују студенти новинарства из Ниша, Новог Сада и Београда, као део пројекта који је настао у сарадњи са организацијом цивилног друштва Партнери Србија.”

Према Програму пословања ЈKП Градског саобраћајног предузећа “Београд” планирано стање кредитне задужености на крају 2022. године било је 8.343.131.240 динара. Међутим, дуг је био виши за око четири милијарде и тренутно износи око 12,1 милијарду динара.

Већ годинама уназад ни једна градска власт не успева да реши проблем који ГСП има у пословању. Само неки од проблема овог предузећа јесу слаба наплата карата, нередован ред вожње, превелики број запослених у администрацији, лоши услови рада возача и трошкови које проузрокују стара возила.

У администрацији превелики број запослених, а овом предузећу ипак недостају возачи. Број возача аутобуса на крају 2022. године био је 2281, што је недовољно за неометано функционисање јавног превоза. Овај недостатак возача не прави само проблеме у редовном функционисању саобраћаја, већ проузрокује и лоше услове рада.

„Уколико је функционисање јавног превоза 20 сати у току једног дана, а радно време возача 8 сати дневно, две смене возача то практично не могу да покрију. Постоје неке линије где нису учестали поласци, па се тако прави слободно време и могуће је покрити целодневно функционисање линије, али негде су неопходне три смене возача”, каже професор Саобраћајног факултета Владимир Момчиловић.

Додаје да треба узети у обзир и боловања, годишње одморе и да је минимум који је неопходан за нормално функционисање тај да на сваких десет возила постоји још један резервни возач, а да је најбоља опција имати 20% возача више.

„Kада недостаје возача, онда онај човек тамо не може да вас ослободи у распореду. Он не разуме то да ли је ваше дете болесно, да ли ви имате заказано код лекара, да ли имате неки трећи проблем, то њих не интересује. Онда људима стварају проблеме, тако да има доста људи на боловању јер немају други излаз”, изјавио је председник Синдиката возача ГСП Београд Небојша Митровић.

Од недовољне плате до различитих притисака
Стартна плата возачима је око 39.000 динара, а Митровић додаје да су све остало додаци, топли оброк, ноћни рад и остале ствари и да возачи од стимулације имају 40 одсто, али уколико оду на боловање или годишњи одмор те додатке немају.

„Они кад год имају неку паузу користе је да би радили још нешто додатно како би остварили неки свој додатни приход, тиме се умањује безбедност. Ако неко оде на годишњи одмор, боловање, недељни одмор, а све време проведе радећи, он се није одморио, а то није добра ствар”, истиче Владимир Момчиловић.

Додаје на то да ГСП недостатак возача надомешћује возачима из пензије, каже да ово може бити добра ствар јер имају више искуства, али такође упозорава на то да ниво пажње таквих возача може бити знатно нижи, као и њихово реакционо време.

Представник Синдиката Савеза уједињених запослених Београд Зоран Стефановић додаје да је честа пракса враћање пензионера на посао, како се онима који су у сталном радном односу не би повећала плата.

„Због потребе посла возачи ту највише раде, шест дана у недељи, са једним слободним даном, пошто их нема довољно. Пратеће службе раде пет дана у недељи и имају два слободна дана“, каже Митровић.

Због овакве ситуације, често одлазе на рад у иностранство у потрази за бољим условима рада. Оно што такође доприноси великом одливу возача јесу различити притисци са којима се сусрећу при обављању свог посла.

„Нормално да постоје притисци. Свако ко не размишља као они – ти људи су под притиском. Значи у сваком погледу од промена погона, шиканирање, давања смена које вам не одговарају, сваки вид и менталног и физичког притиска”, изјавио је Митровић.

Стефановић додаје: „Ја сам био у свим тим ситуацијама. Добио сам отказ због моје слободе мишљења и говора. Прво су ми послали мере упозорења од три месеца, па су ми после уручили отказ. Моја борба је била преко телевизије и преко новина и покушаја на разноразне начине да се вратим на посао и успео сам“.

Репрезентативни синдикати у теорији и пракси
Улога репрезентативних синдиката, а то су Савез самосталних синдиката Србије – Синдикална организација ГСП “Београд” и Заједница синдиката Србије – Синдикат радника запослених у ГСП, који су потписници Kолективног уговора ГСП, јесте што ефикаснија заштита права радника. Према члану 92 Kолективног уговора “оснивач, послодавац и сви синдикати који делују код послодавца залагаће се за највећи могући степен међусобне сарадње, уважавања, демократског дијалога и разумевања”.

Представници репрезентативних синдиката имају пуно радно време како би се посветили својим синдикалним активностима.

„Што се тиче Kолективног уговора имали смо тужбу за топли оброк. Међутим, пошто су већински синдикати са њима у договору, они су то анексирали октобра 2021. тако да више не можемо да их тужимо јер су топли оброк превели у бруто износ и тиме ово подвели под законске оквире“, истиче Митровић. Указује и на то да Kолективни уговор о раду послодавци користе само у оном погледу који њима одговара, а то је у домену испуњења обавеза запослених, а кад они треба да испуне своје обавезе, тога нема нигде. На пример, јубиларне награде касне преко две године, зато они своја права остварују преко суда.

Да подсетимо, чланом 67 Kолективног уговора прописане су и јубиларне награде, које запослени остварују на основу непрекидног рада код послодавца, али тек након првих 10 година рада, а после тога сваке пете године. Износи јубиларне награде зависе од година стажа које имају запослени.

“Имамо и другу тужбу за разлику у плати која је на суду. Ту су богами астрономски износи јер они нама много новца за плате никад нису исплатили у целости”, истиче Митровић.

Kолико је у Немачкој у администрацији, а колико у ГСБ
На самом врху платног списка налазе се плате запослених у администрацији. Момчиловић објашњава да ГСП има превише запослених у администрацији по једном возилу и да предузеће не може да издржи плате те администрације.

“Kада поредимо немачко Јавно градско предузеће где они поштују норме и кажу толико возача по возилу, техничара, механичара и људи који раде на одржавању возила, као и одређени број администрације по возилу, њихови односи су колико возила – толико људи у администрацији и не може их бити више”, додаје.

Сматра да тежиште запослених треба пребацити на возаче и раднике у одржавању, а да од администрације остане онолико колико је потребно по возилу. “Постоје стандарди, ми треба да се угледамо на стандарде Холандије, Аустрије, Швајцарске, Немачке, а не на стандарде Румуније и Бугарске, немам ништа против, али ако се на њих будемо угледали нећемо нигде стићи и то је проблем“, указује.

Додаје да је поента та да производних радника треба да буде највише, а да тренутно доминирају административни радници. “Ми имамо дијететичаре, шта ће нама дијететичари? Шта ће нама библиотекар, ми немамо библиотеку”, наглашава Стефановић.

Зашто је ситуација оваква и који су даљи кораци који се предузимају у сврху побољшања тренутног стања, питања су на која нисмо добили одговор од ЈKП Градског саобраћајног предузећа “Београд”.

Упркос великој суми која се издваја сваке године за пословање овог предузећа, несумњиво је да има много проблема у пословању, чему сведоче горенаведени примери. Изгледа да милијарде које се издвајају не успевају да покрију његове трошкове, а терет лошег управљања предузећем огледа се у свакодневном недоволно квалитетном функционисању јавног превоза, као и лошим условима за рад.

Н1

БОНУС ВИДЕО: