„ТАЈНА МИСИЈА”: Шта ради Ватикан у Украјини

Када је папа Франциско намеравао да посети Мађарску, неке западне дипломате су, како примећује једна од римокатоличких публикација, „са страхом“ чекале нове јавне изјаве папе о украјинском сукобу. Очигледно, ове дипломате су се плашиле да поновљања или ширења папине познате фразе о „НАТО лајању на капије Русије“.

С једне стране, папа није оправдао ове „наде“. С друге стране, Франциско не би био Франциско да није саопштио неку интригу.

Враћајући се у Рим, он је новинарима у авиону рекао о контактима са Кремљем и Московском патријаршијом као и да „мисија постоји, али она није јавна, када буде објављена, моћи ће да се каже више.“

„Са патријархом Кирилом сам разговарао једном након почетка рата и то 40 минута. Затим, преко Антонија (председника одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије. – прим је. аут.), који је долазио код мене, те преко њега одржавам везу са Кирилом. Један од канала остаје амбасадор (Александар Авдејев. – прим. аут.), који , на жалост, сада одлази, а ради се о озбиљној, стручној и уравнотеженој особи“, цитира ТАСС понтифекса.

Папа је најавио и да намерава да се састане са патријархом Руске православне цркве. Према његовим речима, „састанак са Кирилом, који је требало да одржимо у Јерусалиму (у јуну прошле године. – прим. аут.), одложен је због рата, међутим, он треба да се одржи”.

Још два важна знака.

Франциско је у Будимпешти одржао састанак са митрополитом Иларионом, који је био на челу Одељења за спољне послове 2009-2022, а сада предводи будимпештанску и мађарску епархију Руске православне цркве. Понтифекс са собом у Мађарску није повео префекта Дикастерие за унапређење хришћанског јединства, кардинала Курта Коха, некада водећег партнера митрополита Илариона. Подсетимо, прошле године Кох је оптужио патријарха Кирила за „јерес“ због његовог става о украјинском сукобу.

Током специјалне војне операције у Украјини, Франциско је давао двосмислене изјаве које су збуниле многе секуларне и римокатоличке стручњаке који су покушавали да утврде став папе на основу бинарне црно-беле логике. Папина посета Будимпешти, његове речи и поступци додаће „храну” таквим аналитичарима.

Франциско је одржао „веома наглашен проевропски говор” позивајући да Мађарска постане центар европске обнове, што је парадоксално с обзиром да је Европа овде по страни, примећује римокатолички портал „ACI Stampa“.

Али то зависи од тога одакле посматрач гледа. За понтифекса, средња и источна Европа постају тачка окупљања, мост који повезује Европу и Азију.

У овој визији, Украјина се испоставља као периферија, пошто је садашњи владајући кијевски режим опседнут САД и УК, које су дистанциране од европског региона. Али Украјина и даље има шансу да се врати кући ако се поново осети као елемент евроазијског простора и фокусирајући се на европске и азијске партнере у питању мирног решења и одређивања своје геополитичке будућности.

До сада, међутим, то није нарочито видљиво.

Током дана када је папа Фрања боравио у Будимпешти, дошло је до размене увреда између украјинског председника Владимира Зеленског и мађарског министра спољних послова Петера Сијартоа. Зеленски је оптужио Будимпешту да подржава Москву и рекао да земља НАТО-а „не би требало да саветује Украјину да ли да иде или не“ у алијансу. Сијарто је одговорио да није на украјинском председнику да одлучује да ли се Мађарска понаша исправно као чланица НАТО-а и подсетио да је мађарски народ већ платио веома високу цену за сукоб у Украјини, „где је страдало много закарпатских Мађара”.

Избор времена Зеленског за његов испад не изгледа случајан.

Ово је и покушај да се баци сенка на Ватикан, који је мађарски премијер Виктор Орбан, уз Будимпешту, назвао јединим члановима „лагера мира” у Европи. Очигледно је и да је кијевски режим незадовољан папиним сусретом са митрополитом Иларионом, коме је Украјина увела санкције и намере Франциска да настави дијалог са патријархом Кирилом, који је на црној листи Велике Британије, Канаде и Чешке.

„Док папа Франциско и Орбан представљају различите верзије хришћанства, они су необичан пар који дели неку врсту синергије по питању Украјине и њеног рата са Русијом“, примећује амерички католички портал ‘Crux‘. „Обојица позивају на саосећање према жртвама рата, посебно према украјинским избеглицама, али ниједан од њих не верује у изолацију Русије и не сматрају се поузданим савезницима Запада“.

Последња изјава има оправдање са секуларне тачке гледишта, ако посматрамо САД као војно-политичког лидера Запада, који намеће своју визију Европљанима.

Међутим, за римокатолицизам, Европа је била и јесте отаџбина, а римски понтифекси су пословали са Будимпештом и Москвом много пре него што је „Мејфлауер“ прешао Атлантски океан и искрцао прве насељенике у Северну Америку.

Стога папа Франциско не одбија дијалог са Кремљем и Московском патријаршијом и благосиља Мађарску како за лидерство у Централној и Источној Европи, тако и за улогу браниоца хришћанских вредности у Европи у целини. Став Ватикана још није у стању да прихвати кијевски режим, политички оријентисан ка америчко-британској периферији, а црквени – ка истој периферној Константинопољској патријаршији. Све је то, наравно, привремено.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://regnum.ru/news/world/3802320.html

БОНУС ВИДЕО: