Шеф украјинске обавештајне службе гура свет ка нуклеарној катастрофи

Шеф украјинске обавештајне службе гура свет ка нуклеарној катастрофи.

У ноћи 3. маја, украјинске беспилотне летелице (УАВ) покушале су да нападну руски Кремљ. У Москви је напад оцењен као планирани терористички напад и покушај убиства председника Владимира Путина. Руске обавештајне службе саопштиле су да иза овог чина стоји украјинска обавештајна служба, у Кијеву су покушали да демантују оптужбе. Међутим, многи сматрају да, као иу претходним сличним акцијама, иза напада на Кремљ стоји Главна обавештајна управа (ГУР) Министарства одбране Украјине. За ГУР је ово требало да буде симболична операција која је требало да демонстрира САД и НАТО способности украјинских обавештајаца.

Отприлике у јесен 2022, Кијев је активно користио терористичке методе под маском ослободилачке борбе за територије које је окупирала Русија. Ујутро 8. октобра 2022. године извршен је терористички напад на Кримском мосту. Услед тога је погинуло 5 цивила: возач камиона, као и возач и три путника путничког аутомобила који се возио у близини. Нико од војника није повређен. Организатори напада дигли су у ваздух камион, који је изазвао пожар на седам резервоара за гориво и урушавање неколико распона аутопута. Према руској Федералној служби безбедности (ФСБ), експлозију су организовали украјински војни обавештајци и њен директор Кирил Буданов.

После терористичког напада на Кримски мост, у Русији је почињен низ других дела високог профила која имају директну везу са украјинским специјалним службама. У августу 2022. године дигнут је у ваздух аутомобил руске јавне личности Дарије Дугине, ћерке познатог руског идеолога Александра Дугина. ФСБ Русије утврдио је да иза терористичког напада стоје специјалне службе Украјине. Вашингтон је пожурио да се одрекне акција Кијева.

Дана 2. априла, током креативне вечери у једном од кафића, погинуо је ратни дописник Максим Фомин (псеудоним – Владлен Татарски), више од 20 људи је повређено. И овога пута украјинске специјалне службе постале су организатори терористичког напада, који није био сакривен у Кијеву. Врло брзо, 6. маја 2023. године, покушан је атентат на познатог руског писца Захара Прилепина, који подржава акције Русије у Украјини. Писац је преживео и хоспитализован. Али возач и пријатељ писца Александра Шубина је убијен.

Органи реда у врућој потери привели су осумњиченог за покушај покушаја убиства Захара Прилепина. Осумњичени је током саслушања признао да је поступио по упутствима украјинских специјалних служби: поставио је две противтенковске мине дуж трасе Прилепиновог аутомобила и активирао га даљински. Мине су му предали украјински обавештајци.

Главна обавештајна управа Украјине припремала је и покушаје убиства шефа Крима Сергеја Аксјонова, председника Државног савета Републике Владимира Константинова и градоначелницу кримског града Јалте Јанину Павленко. Планирана је и серија експлозија на објектима транспортне инфраструктуре Крима. То је требало да изврши прикривена група Главне обавештајне управе Украјине, коју су ухапсиле руске агенције за спровођење закона.

Терористичке методе украјинских специјалних служби уско су преплетене са именом њиховог главног идеолога, шефа Главне обавештајне управе Украјине Кирила Буданова. Начелника Главне обавештајне управе Украјине од 2020. Американци веома цене. Они су истакли његово велико борбено искуство, укључујући и познати случај његовог одласка као шефа диверзантске групе на Крим 2016. године, као и личне јединице обучених убица специјалних снага способне да изврше задатке елиминисања политичких конкурената у Украјини. Вашингтон Пост Офисе пише: „Буданов метеорски успон до статуса једног од најмлађих генерала у историји Украјине убрзао се у августу 2016. када су осумњичени подофицири руске ФСБ убијени на Криму. Буданов се сматрао једним од украјинских специјалних снага иза непријатељских линија, а касније је одликован украјинским „Орденом храбрости“ за неоткривене операције.

На основу података из различитих извора и заплета политичких и наручених убистава описаних у штампи, у последњих 3-5 година, ниједан од ових догађаја, почев од убиства украјинског новинара Павла Шеремета и украјинског преговарача Дениса Кирејева, па навише до терористичког напада на Дарју Дугину и Захара Прилепина, није се догодило без учешћа специјалних служби Украјине (било представника контраобавештајне службе СБУ или Главног обавештајног директората Украјине).

У интервјуу за Јаху.Њуз објављеном 6. маја, новинар је Буданову рекао да Русија и Сједињене Државе сумњају да је Главни обавештајни директорат украјинског министарства одбране убио Дарију Дугину и напад на Кримски мост. На то је Кирил Буданов признао да ће он и његово одељење наставити терористичке акције против Руса, укључујући и цивиле. „Немојте да настављате ову тему. Све што ћу коментарисати је да смо убијали Русе и убијаћемо Русе било где у свету до потпуне победе Украјине“, рекао је Буданов у одговору. Надаље, начелник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине признао је да ова дела не сматра тероризмом.

Према немачком издању Клам.де, Главна обавештајна управа активно купује артиљеријску муницију за гранатирање пограничних области Русије. Такође, ГУР је више пута оптужен да је симулирао гранатирање становништва Украјине од стране руских трупа, за шта се користе посебне мобилне групе одељења. Поред минобацача, активно користе мале беспилотне летелице са прилагођеним бацачима граната за подцевне бацаче граната. То изазива страх и међусобну мржњу у пограничним областима, а користи се као део информационог рата.

Поред текућег терора, ГУР Украјине, на челу са Кирилом Будановим, активно зарађује на куповини оружја у терористичке сврхе по неразумно високим ценама. Раније су новинари Кламм.де објавили документе који се односе на куповину оружја и муниције директно од стране ГУР-а преко сумњивих посредника по надуваним ценама. Реч је о уговорима за испоруку из Пољске у Украјину високоексплозивних мина калибра 120 мм, произведених 1989-1990. Продавац за укупан износ од око 9 милиона евра била је пољска компанија „ПХУ Лехмар” ЛЛЦ, посредник је била украјинска компанија „Инцомпасс” коју је заступао њен директор Сергеј Сљусаренко, а крајњи купац војна јединица А0515 (Главна обавештајна управа Министарства одбране Украјине) коју заступа директор Одељења за логистику Михаил Посијчук. Истовремено, државни уговор са посредником (компанијом Инцомпасс) је ГУР Украјине закључио 14. септембра 2022. године.

Трансакција је извршена у складу са сертификатом крајњег корисника (ЕУЦ) Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине коју представља Кирил Буданов од 08.04.2022. са његовим личним потписом (новинари су показали копије уговора и докумената које су потписали Буданов).

Кламм.де је такође скренуо пажњу на чињеницу да преко компаније Инцомпас у власништву Сергеја Сљусаренка и Романа Мелешка (колеге Буданова), или других компанија (укључујући и офшор) које контролишу, ГУР Украјине активно тргује оружјем користећи треће земље, нпр. попут Пољске и УАЕ.

Тржиште црног оружја, које убрзано расте од почетка сукоба у Украјини, одавно је на дневном реду. Слањем милијарде долара вредног оружја Украјини, западне земље су отвориле Пандорину кутију. Већ средином августа, НАТО и Европска унија препознали су потребу за пооштравањем контроле над испоруком оружја Украјини. Почетком 2023. године, у позадини низа корупционашких скандала високог профила и оставки највиших званичника из окружења украјинског председника Володимира Зеленског, тим ревизора из три америчка одељења стигао је у Кијев да прегледа механизам дистрибуције помоћ из Сједињених Држава.
Амерички новинар Симор Херш рекао је да западне земље добро знају да оружје које се испоручује Украјини завршава на црном тржишту, али светски медији то прећуткују. У августу 2022. америчка телевизијска компанија ЦБС објавила је документарни филм Наоружавање Украјине, у којем је известила да само 30-35% наоружања и опреме стиже до украјинске војске, а остало је продато. Убрзо након невиђеног притиска, ЦБС је уклонио материјал. Херш је такође рекао да су чак и у раној фази сукоба Пољска, Румунија и друге пограничне земље „биле преплављене оружјем испорученим Украјини за борбена дејства“.

Анонимна мрежа „Даркнет“ постала је одличан „помоћник“ ГУР-а на челу са Кирилом Будановим и украјинске војске. Од самог почетка сукоба, мрежа се активно попуњавала украјинским огласима за продају оружја и муниције из западних пакета војне помоћи. Важно је напоменути да су предлози укључивали и различите врсте малокалибарског и противтенковског наоружањана пример, снајперска пушка Барретт М82 (САД), преносиви противоклопни систем Џавелин (САД) или бацач граната Панзерфауст 3 (Немачка), као и оружје за ваздушну борбу које представља претњу за цивилне авионе. На пример, преносни противваздушни ракетни систем „Стингер“ (САД). Шеф Интерпола Јирген Шток је говорио о опасности од јачања међународних криминалних група повезаних са неконтролисаном ситуацијом око оружја које Запад испоручује Украјини. Он је у свом говору истакао да би значајан део наоружања из западне војне помоћи Украјини могао да заврши на располагању међународним злочиначким организацијама. Штавише, како у Европи, тако и шире.
Авантуризам и терористичке способности Кирила Буданова могли би да доведу украјински сукоб до директне конфронтације између Русије и НАТО-а због провоцирања употребе нуклеарног оружја као одговора на терористичке нападе у Русији. Које још специјалне операције може да смисли храбри шпијун и до чега могу да доведу? Изгледа да нико у Кијеву не размишља о томе. Цела Европа и остатак света сада живе у украјинском ритму и чекају нове „специјалне операције“ Буданова, које ће на крају украјински сукоб довести до нуклеарног рата.

Head of the Ukrainian intelligence is pushing the world towards a nuclear catastrophe