НЕМАЧКА ЗВАНИЧНО УШЛА У РЕЦЕСИЈУ: Производња пала већ друго тромесечје заредом

Немачка је званично ушла у рецесију, јер је производња пала за 0,3 одсто током првог квартала ове године, што је друго тромесечје заредом да се бележи пад бруто домаћег производа, а трочлана владајућа коалиција се не слаже како решити проблеме.

Данашњи подаци додатно су увећали већ постојећи притисак на владајућу тројку да пронађе начин за смањење трошкова, пише Политико.

За то су потребне тешке одлуке, али њихови приступи проблему су знатно другачији. Зелени желе да улажу више у ствари као што је заштита климе опорезујући богате, што одбацују Слободне демократе (ФДП) наклоњене бизнису.

Улазак Немачке у рецесију представља проблеме и за еврозону и целу Европску унију, које у великој мери зависе од покретања огромне индустрије најјаче привреде.

Линднер и његов ФДП тврде да Немачка нема другог избора осим да смањи трошкове. Он је предвидео мањак од 30 милијарди евра пореског прихода у наредних неколико година, јер економија посрће због последица рата у Украјини, укључујући веће цене енергије и ниже инвестиционе стопе.

Данашње вести о економској рецесији значе да влада нема разлога да се нада да би приход од пореза могао ускоро поново да порасте.

Још један велики проблем су растуће каматне стопе, које изједају преостали финансијски простор. У поређењу са 2021, када је Немачка морала да плати само 3,9 милијарди евра камате за свој дуг, предвиђа се да ће ти трошкови ове године достићи 39,9 милијарди евра.

– Веома дуго смо живели веома добро на вештачки ниским каматним стопама, а сада у потпуно другачијем економском окружењу и са потпуно различитим каматним стопама имамо задатак да се вратимо у здраве финансије и да обезбедимо њихову дугорочну одрживост – казао је Линднер.

Од формирања владе 2021. године, Шолц је био у могућности да реши спорове око финансирања стварањем посебних фондова ван редовног буџета, укључујући контроверзни пакет од 200 милијарди евра у готовини за снижавање цена гаса и енергије за грађане и компаније, као и климатски фонд од 60 милијарди евра за помоћ у испуњавању еколошких циљева.

Али ти “буџети у сенци” достигли су невероватних 360 милијарди евра прошле године, или 75 одсто овогодишњег редовног буџета од 476 милијарди евра, и странке на власти сада не желе да то додатно увећавају.

Министарства не само да нису показала спремност да смање трошкове, већ су, напротив, тражили 70 милијарди евра више у буџету за наредну годину како би испунили низ посебних захтева – од више новца за издржавање деце и заштиту климе, до додатних средстава за модернизацију немачких оружаних снага и испуњавање циља НАТО да се за одбрану издваја два одсто БДП.

Ото Фрике, који је у ФДП задужен за буџет, рекао је да ће планирани буџет за следећу годину, упркос резовима, и даље бити много већи од буџета пре пандемије коронавируса.

– Са око 420 милијарди евра планираних до сада, потрошња за наредну годину била би 60 милијарди евра изнад буџета за 2020. годину пре кризе – рекао је Фрике за Политико.

Курир