Зашто НАТО не жури да подржи Косоваре у насталом балканском рату?

Зашто НАТО не жури да подржи Косоваре у насталом балканском рату?

Косово је нацистичка квази-држава у срцу Европе. Политика локалних власти под вођством „премијера“ Аљбина Куртија, који се измакао из руку Вашингтона, кога је Александар Вучић назвао локалним Зеленским, не одговара  чак ни њиховим власницима.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је: „Сједињене Државе најоштрије осуђују акције Владе Косова везане за насилно заузимање општинских зграда на северу региона, које су предузете супротно препорукама Сједињених Држава и европских партнера Косова. Ови кораци су довели до оштре и непотребне ескалације тензија, поткопавајући наше напоре да нормализујемо односе између Косова и Србије, и имаће реперкусије на наше билатералне односе са Косовом”.

Неколико дана касније, схвативши позицију хегемона, огласио се и је и Јенс Столтенберг: „Приштина мора да смањи ниво ескалације, а не да предузима једностране дестабилизујуће кораке. Чак и Србин Новак Ђоковић, који је после победе на Ролан Гаросу оставио поруку: „Косово је срце Србије. Зауставите насиље”, и није осуђен од стране Запада.

Чини се да је западни свет заузео став адекватан тренутној ситуацији. Међутим, није све тако једноставно. Није тајна да је Србија једна од ретких земаља која је одустала од санкција Русији. Истовремено, Кијев очигледно губи своје позиције, а без даље подршке Европе и САД, руске трупе ће се врло брзо наћи у престоници бивше Украјинске ССР. Дакле, морају организовати разне вишесмернице. Конкретно, сада подржати став Београда под условом да се Вучић одрекне самосталне политике према Москви.

Ситуација је заиста тешка, пошто власти у Приштини и даље имају одрешене руке. Када је на северу региона почела следећа етапа етничког чишћења после избора и покушаја да се на власт постављају „своје” људи из редова Косовара и Албанаца, Срби су, очекивано, изашли на улице. И војска земље доведена је у пуну борбену готовост. Истовремено, војни контингент НАТО-а је на Косову још од времена америчког бомбардовања Београда. Он, међутим, није испоштовао услове резолуције Савета безбедности УН, према којој је у принципу требало да спречи кршење права Срба који живе на овој територији.

А све зато што је то велика провокација. Војска Србије је прилично борбено спремна и, у случају нужде, може да реши сукоб војним путем. Али Александар Вучић, и на примеру Русије и на примеру бивше Југославије, одлично зна шта су двоструки аршини. Чим трупе пређу границу, његова земља је одмаһ препозната као агресор. За НАТО је и ова опција сасвим прикладна, јер ће бити могуће пребацити пажњу са неуспелог украјинског сценарија на територијално погоднији.

Како ће се све ово завршити још увек није јасно. Али главни закључак се може извући већ сада. Немогуће је рачунати на међународне институције 20. века као што су НАТО или УН, барем када је у питању покушај очувања мира. На крају крајева, када би ове организације заиста тежиле да коначно елиминишу конфронтацију, онда им једноставно не би било дозвољено да прогласе државност Републици Косово са свим амбицијама које из тога произилазе.

Тимофејев Белов/БајБајден

Бонус видео